Danas izgledam ko prizemljeni Black Hawk,
i to svestrani model,sam me treba upaliti...da uzletim.
Kad imam inspiraciju nemam vremena,
za pisanje, kad uhvatim vrijeme uglavnom
zaboravim šta sam htjela napisati :)))
A zna me napustiti i misao vodilja, ponekad.
Inaće sam s vremenom u šturcu.
U pisanju bih mogla roman napisati,
sve se samo nadovezuje. Ipak se trudim skratiti..
Svatko ne može biti pisac.
Ufff.
Blinka lampica da je laptop prazan. Uključim punjač u utičnicu,
nastavim pisati, a zaboravim u laptop.
Ugasi se sve, nesta mi tekst koji sam dosad natipkala..
Čupam kosu.
Čitam danas novine, i sve hocu prstima razvuči sliku da bolje vidim??
Ne vjerujem očima da to radim. Niđe veze.
Mozak u ofsajdu, a ruka leti sama.
Inače, napete su mi i prognoze vremena, ali ovih dana nisam pratila
možda bih saznala razlog mome stanju.
I meteoro-pat sam.
Samo da ne postanem psiho-pat.
Boga mi kakav je život nije isključeno da cu uskoro hodati s motornom pilom.
Simptomi su svakako ..nekakvi.
Index tjelesne mase...
zadovoljavajući..., ne smijem se požaliti,
možda da bih morala skinuti malo mic mic , oko 2,3 kg,
doduše jedem ko vrabac.
Vozit ću ponovo bicikl, imam Ktm ,
lagan je ko perce, brz, i bez problema se..zajaši.
Inače kojekakve vrste jahanja su oporavljajuće vještine
za cirkulaciju, raspoloženje, oštrenje uma.
Za srce ....naročito.
Napisala svašta, rekla ništa.
PS:
Napadju me nježne misli,
razapele su me...
ne daju mi mira.
Post je objavljen 16.03.2024. u 23:33 sati.