O, KRIŽU, NADO NAŠA!
Osudili.ga bez.krivice,
Križ uzeo je na ramena,
Ranjen je pao na koljena
I vidje Majke suzno lice.
Željnu mu pomoć stranac pruži,
U gužvi žena znoj mu briše,
Na tle je bačen, jedvo diše,
A za njim pratnja majki tuži.
Do vrha hodeć' opet pada.
O, bezočno je, sramno, svučen!
Na križ pribijen visi sada
A duh mu Ocu je izručen.
Što ćuti Majka kad Sin strada?!
Al' grob će zasjat uskrsnućem.
Prošlo je pola korizme, pa je vrijeme za intenzivnije promišljanje otajstva Muke kroz postaje Križnog puta.
Post je objavljen 10.03.2024. u 13:16 sati.