U ponedjeljak sam dobila nalaz MRT-a a termin kod ortopeda imam tek u utorak.
Odmah kad je stigao samo sam ga preletjela onako površno, mislim si, ionako ništa ne razumijem.
Rapture, artefakti, ligamenti, plastike, kurac palac.
Onda ko za vraga jutros krenem čitati i na jednom mjestu me presjekne.
Sad mi nalaz izgleda katastrofalan, već vidim tri nove operacije, mislim da će me do utorka herc zdrmati.
Ne mogu si naći mjesta, niti se na ništa skoncentrirati.
Pokušavam dobiti ortopeda.
Naravno, danas nije uopće u ordinaciji, radi tek od utorka.
Kaže sestra: Pa imate termin slijedeći tjedan, strpite se do utorka!
Jebo te utorak da te jebo!
I ortopeda takodjer.
Zovem svog kućnog liječnika.
Ovaj tjedan je na skijanju.
Ma nemojte mi samo reći da se vraća u utorak?
Ne, kaže ona, u ponedjeljak.
Ma genijalno, kažem ja i poklopim slušalicu bez da pitam kakvi su nalazi krvi od jučer.
Bolje da mi ne kaže jer ću onda i to guglati cijelo vrijeme.
Muž mi kaže neka se ne sekiram unaprijed, vidjet ćemo u utorak što će dalje biti.
Kaže on meni: Pa nisi sama, mi smo tu, ja sam tu!
Kažem ja njemu: Sve je to super ali nećeš ti morati na novu operaciju.
Kaže on meni: Ne znači da će trebati nova operacija, počekaj sa tim tvojim gatanjem.
Kažem ja njemu: Nije to gatanje, guglala sam što znače ti nalazi i tko zna šta se sve još može iskomplicirati.
Kaže on meni: Jebalo te guglanje, taj gugl bi trebalo zabraniti!
Kažem ja njemu: Jebe se tebi, nećeš ti morat na operaciju i možda krepat debilima na stolu. Ako su jednom zajebali stvar, drugi put će me ubit!
Kaže on meni: Zašto si uvijek tako negativna?
Kažem ja njemu: Možda zato jer se baš meni desi nezgoda koja je moguća praktički samo u teoriji. I možda su onda isto tako baš kod mene sve sjebali pri operaciji. Na kraju ću još stvarno ostat bez noge a onda ne želim dalje živjeti!
Kaže on meni: A kako ću onda ja dalje živjet bez tebe?
Kažem ja njemu: Šta kako ćeš živjet? Lijepo, pa ja ću krepat u tom slučaju a ne ti?!
Kaže on meni: Zašto bi sebe ubila? Ako su ti zajebali nogu, jebat ću majku kirurgu koji te operirao.
Kažem ja njemu: I šta će mi to pomoć. Taman u ponedjeljak krećem na posao i šta ako budem morala pokovno pod nož? Opet na onu crkavicu od krankengelda i 6 tjedana bolovanja najmanje, još ću dobit i otkaz u firmi.
Kaže on meni: Dobit ćeš kurac a ne otkaz. Vidio sam ja koliko im fali ljudi. Onaj tvoj Napoleon će biti sretan da te pola dodje nazad a kamoli cijela.
Bude li mene pola, kažem ja njemu, vodi me u Švicarsku dok još imam 10600 eura koliko treba da me uspavaju.
Kaže on meni: Ja te tamo ne vodim.
A ja njemu: Ma pozdravi se s onim pizdama s bloga, to ne bi pustilo ženi ni da krepa kad hoće, još će me na kraju Ipsilonka morat vozit!
Kaže on meni: Koja ipsilonka, jesi ti normalna?
Bolje Ispilonka, kažem ja njemu, nego oni koji bi vodili ljubav a ne rat ili oni koji bi vodili rat iz ljubavi. Ili pak Krleža.
Kaže on meni: Tebi stvarno nije dobro! Ali ne u koljenu nego u glavi!
I tako unedogled.
Dobro da je morao na posao.
Onda odem na fizioterapiju.
Terapeutkinji sam poslala nalaz po mailu, pitam da li je pogledala.
Kaže nije još ali sad će.
Pogleda ona nalaz, kaže nije optimalno ali nije ni toliko alarmantno.
Kažem ja da sam guglala i da se bojim što će dalje biti. A i smeta ne naglasak na "toliko".
Kaže ona: nemojte se izludjivat, ne mora biti ništa strašno, glupo je da nalaze samo tako šalju pacijentima bez razgovora s liječnikom, to je neodgovorno. Strpite se do utorka!
Sjedim doma, guglam i očajavam.
Pišem sestri na messenger: Danas sam išla ko za vraga čitati taj usrani nalaz i sad se bojim da, bla bla ....
Stiže odgovor: Ne izludjuj se, strpi se do utorka dok odeš kod doktora.
Taman sam htjela napisati: Jebal i tebe utorak ali sam odustala. Ima ona i svojih problema uvrh glave, jebeš moju nogu i mene. I gugl, njega posebno.
Zove me muž, pita kako sam.
A kakva bi to bila, šta misliš da se promijenilo od prije par sati?
Kaže on: Pa mislio sam da si možda otišla na plivanje?
Čemu, kažem ja, kakvog smisla ima sve to skupa kad mi sve te jebene vježbe i plivanje nisu pomogle, nego mi je možda nešto i puklo ponovo?
Kaže on opet: Smiri se, ne divljaj, strpi se do utorka!
Sve mi se nekako čini da je Grašo čekao termin kod doktora kad je nastala ona:
Blože, daj da budem jak, da mi prođe utorak!
Post je objavljen 16.02.2024. u 21:35 sati.