Nemam baš puno vremena. Minutu, dvije možda. Ako sad ukradem par više, nešto će se srušiti s neba na nas. Bit će glasno i zahtijevat će pažnju, a ja nemam ni trunke pažnje ni za što osim za sebe. Nemam ruke za pružanje. Nemam oči za gledanje. Nemam noge za trčanje i nemam, zaista nemam, srce za strahovanje. Sve sam skupila u sebe samu i ne dam ništa nikome. Čak ni nebu koje prati sve prolaznike. Čak ni snu što zavodi pjesnike. Ništa. Nikome. Sve što je moje, moje je. I takvo ostat će.
Post je objavljen 29.01.2024. u 21:07 sati.