Sjedili smo na obali promatrajući pučinu. Okrenuo se prema meni i rekao mi – vi ste zarobljenici kruga. Vi ste zarobljenici vremenske petlje ponavljanja. A to je zato što ste zarobljeni u vlastitom srcu i umu. Pita me onako sjetno – znaš li kad ste zarobljeni u srcu? Ne znam – odgovorih. On me je promatrao neko vrijeme, ali je onda rekao – kad ste zarobljeni u umu.
Ustane i pruži mi ruku. Ustanem. Kaže mi - Sad nauči jako važnu stvar. Moraš imati čisto srce da bi imao čist um. To je neophodno da izađeš iz ove rupe u kojoj sada živite. Ovo je zaista rupa. Kaljuža najnižih osjećaja koja su produkt vašeg srca. Ne ljutite se na vaš um. On je nemoćan. Plače poražen, a da vi toga niste svjesni.
Tužno me pogleda, okrene se i kaže mi – sad idem.
Post je objavljen 16.01.2024. u 23:37 sati.