Kad istražiš svoje nutrine,
kad pogledaš svoje dubine,
kad vidiš svoje plićake
tad spoznaješ nešto
ali ne vidiš svoja leđa
što na njima piše
treba ti onaj netko
i Onaj Netko.
Potreba je čovjekova biti sam, spoznavati, promatrati. Ma ne možemo ako to činimo gledajući ekrane.Ne možemo ako ne uzmemo vrijeme i odlučimo. Oduvijek volim biti u prirodi i promišljati. U tišini se isplakati, odšutjeti. Staviti pred sebe što sam dobro radila. Nekad mislim da jesam, a onda spoznam, da baš i nisam. Ne može čovjek biti objektivan. Ipak, ako ima čovjek Ogledalo u kojem se može pogledati vidi jasnije pa ispravlja, popravlja.
Dok ne krene čovjek počeprkati po sebi, pa onda upita one oko sebe što misle o njemu, ni ne zna kakvu nosi sliku. No, ne uznosi se oholo i oprezan treba biti ako te samo hvale, da se ne uzneseš previše, ali i oprezan treba biti i kada te kude da ne uzmeš previše i staviš još više tuge u svoje srce. Bilo jedno, bilo drugo ostani onaj koji jesi pred NJim i sobom. Glavno je vidjeti i ili je poniziti ili se ohrabriti i predati. Najteže je predati se nečemu što mislimo da nema smisla, ali kad vidiš smisao...
Post je objavljen 07.01.2024. u 21:07 sati.