Poslije večernje' ili duple smjene' dere me adrenalin' od vožnje' od zvanja hitne' od " radosnih" stvari'
Oči su mi ko u sove' zelenoperke' od automobilskih svjetala' crvena su mi zasljepljujuća' od mrakom il magluštinom zagrljenih autoputeva' od nadljudske koncentacije' u uličicama' ko šupak' zaleđenim.
I ne mogu zaspati' a sutra radim jutarnju' moram se' ne samo probuditi' neg i dići' bit fit' s osmjehom u pol 5.
I onda pišem' sva takva' uzburkana' polulomljiva' sedrasta' nestaložena' nego' uzjebana' svim što se dogodilo i suludim scenarijima' za sutra' ...pišem.
Legnem' bez luftmadraca' nit kauča' psihijatrjskog u ovaj internetski ocean i ogulim se' skinem se' ogolim se do kosti' otpustim se' uzletim' padnem' strmopizdim se' izbalansiram se...pisanjem.
Jer sutra je novi dan' a ja moram' ne' hoću bit ...za sve izazove..bit..bar..polusprema!
Post je objavljen 17.12.2023. u 15:42 sati.