Marketing
Kazalište...
Inspiracija za post su prekrasni postovi koje piše TEATRALNI sa toliko pažnje i ljubavi opisujući čari klazališta.
Kazalište...
Neko voli, neko ne, neko ide da gleda pretstave, neko ne ide.
Sama po sebi ona, posebna atmosfera u dvorani kad svi šapuću, svečano obučeni osluškuju zvukove negde tamo iza zavese, uzbuđujuća je.
U zadnje vreme je važno da te vide da ideš u kazalište. Nije važno šta ćeš gledati, važno je da tebe gledaju.
Možda sam snob, ali volim premijere. Tu se vidi ono što nigde ne bi. I volim biti prva.
U foajeu pred pretstavu je užurbano.
Došli su kolege, glumci, da vide suparnike ili prijatelje. Oni će pažljivo pratiti svaki gest, izgovorenu reč i pri tome značajno klimati glavom. Koga osude nekad je stradao u glumačkim krugovima, više ne. Žuta štampa jedva dočeka neki gaf, a reklama je reklama.
Dolazi i „krem“ novokomponovanih zvezda, glumaca pevača, raznoraznih voditelja, čitatelja vesti, prognoze vremena i slično.
Ti se šepure pokazuju novo perje potpisano ili ne. Procurila vest iz dobro obaveštenih krugova, da neki izvikani, dubokih džepova, kupuju kineske kopije.
Za svaku pauzu su u foajeu, a često i ne uđu u dvoranu, glavno da je neki novinar zabeležio njihovo prisustvo, da je zapažena najnovija plastifikacija pojedinih delova tela, usne posebno, Moraju biti kao u patke kljun, bez toga nema pevanja, ni priznavanja, ma kako je izvikana pevaljka, pardon, estradni umetnik. Posle kazališne gnjavaže, zna se odahnu u nekom zadimljenom kafiću gde im se svi klanjaju i trpaju evriće gde god rupu nađu.
Kakva će pretstava biti može se lako oceniti i pre početka.
Dovoljno je pogledati koliko cveća je u garederobi i kakvo je. One korpe koje se iznajmljuju na nekoliko sati, povoljno, garantuju krah pretstave i protogonista.
Kad se prestava završi, dolazi najinteresantniji deo. Dok se glumci klanjaju i zahvaljuju na aplauzu brojeći koliko je ko puta pozvan pred zavesu, publika u štampedu juri u garderobe. Ne nije počeo treći svetski rat, samo se mora gurati za kapute. Kavalira nema, ko zakasni ima da čeka.
Ispred dvorane, kao hajduci u šumi, čekaju taxisti svoje žrtve...
Ko je došao automobilom, kilometar daleko parkiran, prezrivo samo odmahuje rukom.
Publika se polako razilazi, glumci skidaju šminku.
Do nekog novog gostovanja, ili nove premijere, vidimo se...
Post je objavljen 10.12.2023. u 15:39 sati.