da napišem nešto o sebi,
ja kažem da ne mogu, nek se strpi , imam blokadu,
nek istrpi uz mene dok ne prođe,
no ništa,
ona ne istrpi
neg se pobijeli.
E, moja Ypsilonka.
Subota je, nadam se da si trčala danas,
čak i ako kod vas sniježi.
Sigurno je još divnije,još tiše, jošsamije.
No.
Da neš napišem o sebi,
pa idem,
imam deset minuta.
jel i vas iritira/čudi/zaustavi u trenutku
kad vam se dogodi ovakvo što;?
jučer odmah poslije posla
dok je još bilo suho i sunčano
žurim doma oprati i očistiti auto.
registracija danas.
Pomolite se da prođe uspješno od prve.
Gladna sam, ali ne mogu jesti bilo što,
nego baš sam se namjerila na pošećerenog račića,
to vam je ono pecivo u obliku mašne/raka
obilno posipano kristal šećerom,
relikt iz djetinjstva kojeg se rijetko više nalazi po pekarnicama
a,srećom, u pekarnici blizu mene je opstao.
(ili?)
Skrenem s najkraćeg puta
(jer se,jasno,poslovično žurim)
nađem parking
ukaskam u pekarnicu
i zamolim ženu jedan kruh i jedan račić.
Ali štoviše pošećeren.
Da bude onak kak treba, ne.
žena dodaje kruh i izgovara:
tu su vam račići, ravno ispred vas.
I fakat, jesu. :)
Ali nisu pošećereni.
Kažem: ali nisu pošećereni!?
Ona će nato da naravno da nisu: pa mi nikada nismo imali pošećerene račiće!
?
Kaj?
Ženu znam sto godina, tamo je već inventar,
valjda je i vlasnikova žena, ili kćer, kaj ja znam,
i godinama tamo jedem samo kruh, prstiće i dobro pošećerene račiće.
I kaj sad.
ja joj to kažem.
Ona gleda mene, ja gledam nju.
I na kraju,niš, odem.
nebitno što nisam jela rečić taj dan, ni pošećereni, ni goli,
ali to da se čovjek sjeća nečega na jedan način, a ispadne da to nije uopće bilo tako,
ti paralelni nivoi nostojanja,
ti Zonosumračni momenti življenja,
uh,
ne znam,
ostale smo u čudu i ona i ja,
i niš.
Imate li i vi takovih iskustava!?
ne nužno s račićem :))
MOram GIBATI,
puse svima,
a najviše onima koji me ne vole.
:))))))))))))))))))))))))))))))))))))
Post je objavljen 09.12.2023. u 09:25 sati.