Imam dvoje naočale. Od nedavano, kada mi se država udostojila dati 100 eur kao dugotrajno nezaposlenoj, to je doprinijelo proračunu za vid: jedne intreview (za blizu do 2 m) i druge za daljinu (bez njih ni tv gledati, ni auto više ne mogu voziti, a kamo li vidjeti tko mi preko ulice maše). Tako kada krenem u trgovinu, vozim kolica s onima na daljinu, al' artikle gledam s onima iz bliza, pa ih malo-malo mijenjam zauzeta da ih dobro odložim i ne oštetim. Tako zauzeta i još uz pomoć popisa za tu trgovinu, ne kužim da mi se netko javlja. Tek kada kršni lik osvanu preda mnom, progledam.
Osmijeh od uha do uha, stari radni kolega i ruka na pozdrav pružena.
Nismo se vidjeli nekoliko godina, pa ni na moru.
Ne dolazim više na more od kada mi je mama umrla.
Žao mi je, čula sam, koliko ima?
Treća godina.
Radiš li još s bivšim direktorom u biznisu?
Ma ne, sad sam u N.
N?
Ma.....
Ista branša?
A...drvo, što ćeš!
Ni vlastiti biznis nije išao znaš.
Nemam dovoljno staža ni godina za mirovinu, još godinu da izdržim, a i kralježnica i zdravlje zeza....
Ja sam u zadnjih 8 godina skupila samo godinu staža, fali...i godina i staža i pitanje je , s obzirom na zdravlje, hoću li dočekati i kolika ća biti...mirovima,kažem.
Da, nasmije se , meni treba još godina da izdržim pa ćemo se vidjeti na moru.
Meni šest.
Bilo mi je drago vidjeti te.
Generacija.
Post je objavljen 22.11.2023. u 18:19 sati.