Marketing
PODMLAĐENI STARAC
„U vreme kad je naš Gospod bog još hodio po zemlji jedne večeri svrati on sa svetim Petrom kod nekog kovača gde mu domaćini drage volje dadoše konak. Dogodi se da neki ubogi prosjak, teško pritisnut starošću i neimaštinom, dođe u tu istu kuću i od kovača zaište milostinju. Na njega se smiluje sveti Petar te reče:
»Gospodaru, ako vam je po volji, oslobodite ovog čoveka njegove bede da sam može zarađivati svoj hleb.« Gospod blago reče:
»Kovaču, pozajmi mi ognjište. U njega stavi ćumur. Sad ću da podmladim ovog starog i bolesnog čoveka.«
Kovač je ubrzo bio sasvim spreman te sveti Petar izvuče meh, i kad se ćumur dobro razgoreo bacajući uvis veliki plamen, Gospod bog uze ostarelog čovečuljka, gurnu ga u samo ognjište sred crvenog plamena. Tu se starac užario, crveneći se poput ružinog bokora, i počeo na sav glas hvaliti boga. Potom Gospod bog priđe valovu s vodom i u nju skroz zaroni usijanog čovečuljka, i pošto ga onako kako priliči ohladi - dade mu blagoslov. Kad, da samo vidiš, tu ti iskoči čovečuljak, svež, prav, zdrav i kao da mu je dvadeset godina.
Kovač koji se tu nalazio i sve lepo video, pozva ih na večeru. A on je, pak, imao staru, upola slepu i grbavu taštu koja priđe mladiću i ozbiljno zapita je li ga vatra mnogo pekla. Ovaj odgovori kako mu nikad nije bilo bolje i kako je u ognjištu na ugljevlju sedeo kao na svežoj rosi.
Ono što je mladić kazao čitave je noći odzvanjalo u staričinim ušima i kad se Gospod bog zahvali kovaču pa sa svetim Petrom i onim čovekom pođe dalje, kovač pomisli kako će i on moći svoju staru taštu da podmladi jer je sve lepo video pa je tako ovladao umetnošću podmlađivanja. Zato je pozva i upita da li bi i ona htela da iz ognjišta iskoči kao osamnaestogodišnja devojka.
»To želim svim srcem«, odgovori tašta, pošto je videla da je mladić tako jevtino prošao.
Kovač, dakle, naloži veliku vatru i u nju gurnu staricu, koja se poče tamo-amo savijati i puštati grozne samrtničke krike.
»Sedi mirno! Što vrištiš i poskakuješ? Tek ću sada pošteno da potpirim vatru.«
Nakon tih reči, kovač iznova pritisnu meh i raspiri vatru sve dok se babi ne zapališe svi dronjci. Starica je stalno vikala, te kovač pomisli: 'Stvari ne teku baš najbolje', pa je izvadi i baci u valov sa vodom. No tad ona još jače zavrišta, tako da to gore u kući čuše kovačeva žena i njena snaja. Obe poleteše niza stepenice i videše kako starica, urličući i ropćući, sva zbrčkana leži u valovu; lice joj je bilo zborano, smežurano i unakarađeno. One se toliko užasnuše da - kako su bile trudne - još iste noći donesoše na svet dva stvora koja nisu imala ljudski lik već majmunski i koja čim se rodiše odjuriše put šume. Od njih potiče majmunski rod.“
Post je objavljen 02.11.2023. u 23:06 sati.