Hello ekipa ...
Kao prvo Hvala @Blogi sto sam Blog tjedna !! Jako si me danas razveselio !!
E sad krenimo prvo sa sranjem .. pa cemo na lijepse teme !!
Jutro je bilo vrh, D. je ovaj tjedan doma pa smo skupa vozili K. u vrtic, pa smo isli malo setat po trgovinama i u gradu neke papire rjesavati i onda smo odlucili da bi mogli neki dorucak vani pojesti i neku kavicu ... Atmosfera opustena skroz, vidjela sam da se u centru otvorio neki novi Brunch place pa kao ajmo tamo moglo bi biti interesantno. Jako slatko mjestasce, osoblje ekstra ljubazno .. jako lijepo sve skupa ...
Sjeli narucili a meni odjednom krene kuhati u stomaku. I to nesto totalno ne definirano .. ne znam jel moram na WC ili sam nervozna ili od nervoze moram na wc ili sta ... krene u meni kuhat sve sve ... odem na WC, sve je oke ... ali u meni i dalje kuha.
Ponovno napad panike ....
Od cega zasto kako ...nemam pojma ... ali ne mogu disati, ne pratim vise sta mi D. prica, ne cujem ga, skoro ga ne vidim ... a on uziva u dorucku, kavici ... a ja bi samo istrcala van jer ne mogu, gusim se ... i onda sam na kraju rekla sorry ali moramo van ne mogu ...
Nesto se nasalio na to i ja sam se samo rasplakala. Rasplakala od tuge i jada zasto se opet pojavilo bez razloga ... i tako bas kad sve treba biti lijepo i opusteno s mojim muzem lagano i lijepo .... i onda ovo sranje dode i sjebe sve ...
Setali smo po kisi pa sam mogla plakati bez srama ili straha da ce me netko krivo pogledati! Setamo do auta i kako smo izasli van meni je bilo lakse! Zasto kako ne znam ... D. mi objasnjava sve tehnike i sto trebam raditi u tim situacijama ali ja se osjecam kao da to ne mogu napraviti kao da ne znam i kao da ne mogu napraviti nista kako bih promjenila sto mi se dogada. Kroz glavu mi samo siba milijun sranja ... pa pomisao kako cu za par dana uc u jebeni avion i letit sat i pol ... hoce li me ovo uvijek tako hvatat bez razloga i na nekim mjestima gdje necu moc izac van na zrak ... sto napraviti ?? D. mi govori da si ne stavljam te misli u glavu .. da ce sve biti oke, da moram pozitivno razmisljati i da moram optimisticnije stvari stavljati u svoju glavu ...u pravu je .. al jbg . meni je tesko to tak samo tako eto .. ne znam !
Bilo je uzas ... sjetila sam se da imam jednu prijateljicu koja je takoder vodila bitku sa napadima paike i anksioznoscu ... javila sam joj se i objasnila sto mi se dogada i pitala sto ona misli o tome, ljel ima neki savijet, kniga, psiholog nesto ..... preporucila mi je knjigu, preporucila mi je psihologa ...objasnila mi je neke stvari (zapravo skoro sve isto kao sto mi je D. prijepodne pricao) ... ali nekako sam se isplakala pricajuci s njom i ispraznila sam se i onda sam bila dobro.. ili baremo bolje!
Za vrijeme razgovora s mojom prijom stize mi poruka na mobitel. Profesor kojem sam u prtak poslala poruku s pitanjem zna li ista o rezultatima posto cekam vec 6 tjedana i ne mogu vise stres me pozdera pise poruku !
196/240 bodova, gut bestanden !!
Sto bi na nasem znacilo 82% rjesenosti B2 ispita, PROSLA sam !! I to kako !!
Popravilo mi je dan !!
Bila sam presretna!!
Ponosna sam na sebe !
D. je ponosan na mene ! Bas je bio sretan, u tom trenutku cak sretniji od mene koja sam bila natecena od plakanja i borbe sa panikom!!
Opet sam plakala, sad od srece !
Koliko je to meni veliko ! Koliko je meni to vazno ! Nekome je to toliko banalno, ali meni samnom i mom poimanju mene i mog zivota ovo je bilo jako jako veliko !! Jako vazno !!
Kasnije smo s K. otisli na Kirvaj ilitiga ovdje Kerwe.
I dalje je padala kisa, pada cijeli dan .. ali nam je bas bilo odlicno! Nekoliko krugova smo napravili, K. se vozila na svemu sto je zeljela jer smo joj obecavali tjedan dana da idemo ... i samo je vikala "Mamam ja sam jako jako sretna! Mama ja volim kirBaj !"
Koliko me je to ispunilo .. koliko me je to razveselilo !
Pisem brzo ...
Post je objavljen 30.10.2023. u 20:11 sati.