JESEN U MOJOJ RAVNICI
Uvukla se nečujno polako
kroz ambare i stare kijere
uvukla se u srce mi tužno
želi ona da ozdravim lako.
Evo tebi o, jeseni moja
pa od mene čini što ti volja
kad me ljeto ne učini sretnom,
možda ti ćeš biti u tom bolja.
Volim hodat kroz šuštavo lišće,
volim tvoje sve nijanse boje,
kad prošetam šorom sve do crkve
možda srce ozdravit će moje.
Nemoj samo maglu puštat često,
jer ja čekam da on dođe šorom,
nemoj kiši dati da zakiši, jer ti neću
probudit se zorom.
Spavati ću da dragoga sanjam,
gdje miriše pokošenom travom
buditi se neću dok ne dođe
da plovimo Dunavom i Dravom.
Maruša,17.10.2023.g.,25:46h
Post je objavljen 18.10.2023. u 23:59 sati.