Onoga dana kad su mi na kratko bile potonule sve ladje pa sam rekla da me bace u Neckar jer ovakva nisam ništa drugo do šaka dreka, doktorica mi je predložila psihološku pomoć.
Kaže ona meni: mi imamo ovdje različite načine psihološke pomoći…
na što odmah uskočim sa: onu dvojicu “seelensorgera”, katoličkog i protestantskog mi ne šaljite u sobu, osim ako ne žele da im sočno pozdravim vrhovnog gazdu tamo gore.
Izgleda da nema baš puno nevjernika medju pacijentima jer je ostala paf i počela mucati, da, ovaj, imaju oni tu i obične psihologe specijalizirane za nošenje s novim okolnostima i razradjivanje strategija izlaska iz krize.
Kažem ja: ne znam baš što mi netko tko je živ i zdrav može savjetovati kad o tome sam nema pojma, da imate kakvog slijepog ili bez noge, pa ajde, dalo bi se s njime popričati.
Takvog, kaže, nažalost nemaju ali svejedno bi bilo dobro da barem jednom popričam s psihologom.
E pa dobro onda nek dodje, bez štaka ne mogu više nego potjerati ga, samo nemojte mi slati nekog psychofuzzija koji bira stranku Zelenih, jede müsli i vozi bicikl, i jučer je izašao iz jaja, pa smo već na konju.
Ovo sa Zelenima rekla sam i da nju mali podjebnem, taman mi cijelim bićem izgleda kao onih 15 posto koje bira te debile.
Čekam ja tako koga li će mi poslati, kad neka starija žena, slična mojoj pokojnoj babi (ne pretjerujem, ima nešto njeno u pogledu) ulazi u sobu.
Bit će da su je iz penzije (ili andertejkeru s stola) vratili nazad na posao, samo da popriča s zajebanim pacijentom (it iz aj leklerk) iz sobe 7.
Dok je ona stigla više mi nije ni trebala jer sam u medjuvremenu šetala u kolicima skoro sat i pol i to micanje iz sobe me podiglo iz beda.
Kako je život zapravo jednostavan i kako ne znamo cijeniti što imamo dok ne izgubimo.
Popričala sam malo sa njom, a šta da radim, neugodno mi je poslati u kurac stariju ženu s pogledom pokojne babe.
Dala mi je par savjeta kako se opustiti a koje se može naći na youtube-u.
Neš ti razvijanja strategije.
Udahnu duboko pa izdahni još duže.
Ajde dobro, barem ne traži čakre ko u većini tih videa za opuštanje i meditaciju.
Moji ljubimci i dobri duhovi su ipak fizioterapeuti Sylke i Rody.
Već na prvom susretu smijali smo se ko ludi kad je Sylke počela pričati da nekada vozi biciklom uzbrdo do mjesta u kojem živim.
Reko, ti si jedna od onih koja napravi kilometarsku kolonu, pa joj jebem mater na putu doma.
Za divno čudo, ovo dvoje ima smisla za humor.
Što je najbolje, zabunila sam se pa umjesto da kažem kako je bicikliste na toj cesti teško preteći (überholen), rekla sam kako ih je teško pregaziti (überfahren) :))))
Valjali su se od smijeha pet minuta.
Dok su mi pomagali sjesti u kolica, muž im je ispričao priču o mojem pokojnim stricu koji je noć prije operacije pobjegao iz bolnice i došao pred vrata u pidžami.
U bijegu mu je pomogao šogor, kojeg je nazvao s porte nakon što je podmitio čuvara na parkiralištu.
Sjedim ja tako konačno u kolicima kad kaže Sylke: vratite se malo prije 3, da vas još stignemo vratiti u krevet a Rody nadoda: Nadam se da za sat vremena nećete biti već u Frankfurtu, kao vaš stric.
Danas i sutra nažalost ne rade, no sestre su mi pomogle sjesti u kolica.
Jutros sam se i sama oprala, konačno tekućom vodom a ne onom iz lavora.
Kako sada mogu koristiti kupaonu, tako se malo raščistio nered u sobi u kojoj se sada još samo kojekakvi gedgeti, kojima je cilj da mi skrate vrijeme.
U šetnji po dvorištu sreli smo i mojeg kolegu i njegovu ženu, koju sam sada konačno upoznala.
Sestre su danas dobile brdo čokolade od Lindta.
Doma sin kuha ručak za njih dvoje po mojim sms receptima.
Malo je zahladilo i počinje sličiti na jesen.
Život ide nekako dalje a kako i kada će sve ovo završiti znaju eventualno scenaristi serije Djekna još nije umrla a kad će ne zna se, koje se danas i Kupus prisjetio u svom postu.
Opet sam nadrobila svega i svačega u ovaj post ali koga smeta ne mora čitati.
Pusić, kisić, psihić :)
Baj baj odoh ja (skačući na jednoj nozi)
Post je objavljen 14.10.2023. u 17:00 sati.