Mora bit,
Da se čovik
Pred smrt
Ili nevoju
Uvik pita
Zašto?
Zašto se nisan borija?
Iako su tvoji roditelji ,
Umisto tebe odlučili ,
Ja san se triba
Borit ka tigar.
Svon snagon ,
Za nas dvoje ,
Jer si me volila
Jer san te volija.
A sad,
U tišini svoje sobe,
Uzalud plačemo ,
Jedan za drugim.
Ponekad ,
Pišemo pisma .
Ponekad ,
Popijemo kavu
Na Pjaci.
Izmjenimo slike
Naše dice .
Pogledamo se
U oči ,
Dugo i duboko.
Onda,
Svak na svoju stranu ,
U svoju obitelj,
U gradu pod Marjanom,
Do druge prilike .
Možda?
I ka šta godine lete,
I ne vraćaju se ,
Tako nas dvoje,
Starimo iz dana u dan.
Na kraju
Ne poznajemo se više .
Samo,
Ostaje gorčina
I žal ,
Šta se nisan borija,
Do kraja!
Za tebe i sebe,
Za nas dvoje,
Pa bi ostarili zajedno.
I opet se pitan ,
Je li ovo mudro?
Je li ovo zaista ,
Prirodni red,
Koji prati svaki čovik ,
Dok stari ,
U nesritnoj jubavi?
Post je objavljen 06.10.2023. u 09:32 sati.