Ne znam zašto su ljudi toliko vezani za svoj rodni kraj
niti znam zašto mene ništa ne veže za grad u kojem sam
rođena i odrasla, a imala sam tamo život kakav bi mnoga
djeca poželjela,
pun ljubavi i izobilja.
Nema te emocije, nema pripadnosti, nema nostalgije.
Kao da sam pala s kruške.
Vratila bih se kad bi postojao neki izletnički vlak,
uz povratnu kartu da ne bih slućajno tamo ostala,
odmh natrag.
Ali zato ima jedan grad koji je meni sve, moj je a u biti nije moj,
s dušom mojom i njegovom, sastavljenim od mnoštva perspektiva.
Kao da sam se u njemu 10 puta rodila i proživjela 10 života.
Uvijek mu se vraćam.
Prepustila sam mu se kao ljubavniku s opojnim mirisom,
i čvrstim zagrljajem,koji me svojim eksperimentom učini,
nježnom, brižnom, dobrom i strastvenom osobom.
Praava kolekcija doživljaja.
Čvrsto me drži i ne pušta,
a ni ja njega.
Ima jedan grad.
Grad s garancijom.
Post je objavljen 07.09.2023. u 01:31 sati.