Danas ide izvještaj o nećakovom posjetu kina iz prošlog posta.
Dakle, stric Ištvan za divno čudo nije izgubio dijete, vratio ga je sretnim roditeljima živog i zdravog.
Čak me poslušao i malome nije dao piti Coca colu jer mu starci ne daju. Štoviše, prodali su mu foru da je kola alkohol i nije za djecu, pa je i stric morao piti vodu, inače bi mali mogao nekome reći da ga vozi pijan :)))
Meni je totalno bezveze takvo laganje djece, mislim, kad tad će mali saznati da je kola alkohol tek kad dodaš viski ili vekiju ali nije u redu miješati se u tudji odgoj. I tako sam ovog mog Madjata jedva odgovorila od namjere da "napije" dijete.
Onda psovanje.
Mali Švabčić, kako ja od milja zovem nećaka (uglavnom samo zato da ljutim svekrvu) naučen je na svaku psovku koja nekome izleti reći a šta drugo nego: Das darf man nicht sagen! (To se ne govori!).
I tako je stric vozeći se do kina i nazivajući ostale vozače kojekakvim imenima, stalno slušao nećaka kako se smije i viče: dasdarfmannihtsagen, majn papa sagt das darfmannihtsagen :))
Naravno da je onda baš "sagovao" riječo tipa "pisser" (popišanac - a neš ti psovke) još više nego prije.
Bit će zanimljivo jednog dana kad mali skonta da mu i stari psuje za volanom.
Na hrvatskom, da mali ne kuži :)
Dakle, slijedeći projekt strica Ištvana je maloga naučiti reći: odjebi u skokovima!
Naprednog tečaja ćemo ga zasad poštediti, to nauče sami.
Imali smo mi jednog kolegu koji se zvao Siniša i prezivao na ić i prvom prilikom ga je moj kolega Bosanac pitao po naški: Šta ima?
Odgovara ovaj: Was?
Bosanac opet: Ajd nemoj meni srat da me ne razumiješ! Sprichst du kein Kroatisch?
Siniša na ić će na to (na njemačkom): Starci su mi se rastali kad sam bio mali a mama mi je Njemica. Ali na vašem znam psovat, tata me naučio :)
Tako da, na malome se da raditi po tom pitanju.
U kinu je isto bilo zanimljivo.
Kaže stric Ištvan da je sreća da imaju na ulazu veliki akvarij pa mali nije skontao trgovinu sa kojekakvim figuricama iz filmova. Već smo naime bankrotirali kupujući Paw Patrol na sve moguće načine :)
Tako je prošao samo uz nekoliko loptica iz automata, po dva eura svaka.
Plus kokice i orangina.
Koja nije alkohol.
Mali još nije nikada bio u kinu pa je ovo bio poseban doživljaj za njega.
Toliko se uživio u film, da je stric morao u više navrata umirivati ga da će Lesi spasiti dječicu a vatrogasci u filmu stići na vrijeme pogasiti požar.
Malo je teže bilo objasniti zašto zločinci idu u zatvor. Ove današnje generacije zabrinjava i budućnost kriminalaca, za razliku od nas kojima je dolaskom policije pravda bila zadovoljena.
Dijete je sretno i zadovoljno vraćeno roditeljima, koji su se tako na par sati odmorili od svih mogućih Warum?, na koje nije uvijek lako naći pravi odgovor.
Ovih su dana naši mladi susjedi dobili dijete i u petak su stiglu doma s bebom.
Malog su nazvali Lionel Luka.
Ja ne bi bila ja, kad ne bi maloga sad zvala Rolandinjo ili Kaiser Franz Beckenbauer.
No, nisam ja samo zločesta, kao što sad mislite.
Danas sam im spremila ručak, moraju samo još podgrijati i začiniti salatu.
Nije lako s malom bebom bez baka servisa.
Još je imala i težak porod, mislim da im je svaka pomoć dobrodošla, makar u vidu malo umaka za špagete.
A i mali se rodio baš na rodjendan mog pokojnog taje, koji bi da je živ prošle nedjelje proslavio osamdeseti, pa ćemo se njegovog rodjendana sigurno sjetiti svake godine.
Nadam se da će mali dočekati bar 80, kad naš tajo već nije.
Nek ti je sa srećom mali
Kaiser
Franz
Beckenbauer!
Post je objavljen 04.09.2023. u 08:12 sati.