Ponekad započinjen temu o smrti i želji da me se kremira. ON koluta očima. Odmahuje rukom. Odbija ikakav razgovor o toj temi. Valjda misli da je ne samo dugovječan nego i vječan. Nastavljam po svome. ON, ka malo dite. Stavlja prsti u uši i viče, ne čujem te, ne čujem te. Ja samo zapjevušin, prah prahu.
Onda nastavljamo u danu sve normalno. Navečer, na teraci, komarci grizu pa palim spiralnu smrdulju. Sagori spirala pa vrckavo dobacin, a šta ćeš, svemu dođe kraj. Prah prahu. Triba novu upalit. Onda me milozvučno odmjeri od glave do pete. Smješkan se ja. Džaba njemu sve. Zna on da san ja tvrdokorna otočka. Da ne odustajen i kad kažen da odustajen.
Pa se sjutra zaželija mojih krempita. Kažen, može, al da budeš kraj mene dok ih radin. Pristaje. Guzonja je on za slatko. Dubija bi i na trepavice da triba. Stavin dalmatinske klape da nan pjevuše, onda krenen pedagoški.
Triba mi u jednu zdjelu ošto brašno i gustin. To ti je, ka šta vidiš, prah.
A triba mi i puding, pecilni i vanilin. To ti je sve praškasto. Jer bez praha ni kolača nema.
Pa dobro, oćeš ti ispeč urnu ili krempite, pita iznerviran al odaje ga prikriveni osmjeh?
Ajooj, neznalice. Krempite se kuvaju na umjerenoj vatri, a za urnicu triba dobro potpalit.
Zvoni mu mobitel. Zove kum. Čujen kako mu govori, idemo na kavu. Bižin od ove rospije. Čekan te za 5 minuta.
Nakon po ure okrenen broj kumašina. I kažen, ma zoven ovoga moga al mi se ne javlja. Bit će stiša tonove. /Vraga ja njega zoven. /Reci mu da u povratku doma kupi Ariel prah za robu.
Kum ceni. Zna on sve. Čujen i Njega. Smije se i bogaje mi sve prahove po spisku.
A šta ću mu ja. Ko mu je kriv. Ima još vrimena birat bolju od mene. A ja ću nać nekog piromana kojem tema o kremiranju neće biti bljak. Još kad mu dobacin kako su krempite krem kolač:-)
Post je objavljen 02.09.2023. u 18:48 sati.