Kozo glupa, dabili glupa, jesi me mogla ubit. Jako pametnog oca i mater imaš koji su ti to kupili. Dizala se s poda srednjovječna žena na koju je naletio električni romobil. Hvatala se za leđa i bogavala sve po spisku. Verdura iz borše se rasula na sve strane, a zgnječene pome su parile ka krvavi tragovi.
I sve to na pješačkom prelazu dok je na semaforu bilo zeleno za pješake.
Cura je, na sekund, ostala ležat na podu raskrvavljenog lakta. Pridigla se. Došla do romobila i onako sočno, bez zadrške, sa svojih 15 ak godina, opsovala ženi mater, poslala je neviđenim vokabularom u sve muške i ženske spolne ekstremitete, dodala još da je stara i nesposobna za život, zapasala u sekundi romobil i odlepršala.
Ni snašli se nismo, mi očevici ove (ne)zgode, a ona je već odjurila Ulicom slobode misleći valjda da je slobodna biti slobodna u svim aspektima svog neodgojenog života.
Pitali smo ženu treba li zvat hitnu. Rekla je ne. Pitali je oće li zvat policiju. Rekla je ne. I da joj maltretiranje tog tipa najmanje treba. Pokupila je šta se pokupit dalo i klizla niz ulicu Slobode u suprotnom smjeru.
Ja još u šoku. Odakle onoliko otrova iz usta mlade osobe. Odakle toliko neodgovornosti, neobazrivosti, neodgoja i nepristojne vulgarnosti. Nosi li se baš sve iz kuće? Ili ulica uzima prevlast na terenu dok utakmica života traje? Danas je bilo 1:0 za ulicu.
Post je objavljen 01.09.2023. u 17:11 sati.