Dobro jutro, kažen blagajnici na ulazu u market. Dobro jutro, uzvraća ona. Zove se Tihana. Tako joj piše na etiketi zakačenoj na džepiću crvene majice prepoznatljivog trgovačkog brenda. Stentano nastavlja brojat plastične boce, koje u posebnu kesu ubacuju sakupljači. Za to vrime je zastoj na blagajni. Obavljan sve po spisku i stajem u poveći red.
Jedan mali jogurt, kiflić i mala Fanta. Toliko je ispred mene platija stariji čovik. Jogurt i pecivo je stavija u platnenu boršu. Fantu je ljubaznim pokretom ruke i osmjehom lica poklonija blagajnici.
Pa zašto, barba Toma. Nemojte, opet, molin vas.
Uvik triba diliti, dušo, reka je. Uvik dilit i podilit. Zapanti to.
Uljudno je pozdravija i otiša.
Tihana je zasuzila. Pa taj čovik živi na rubu egzistencije, rekla nan je. Skupja boce i svako malo, nekoj od nas, ostavi nešto. Pola od onoga šta dobije.
Dva dana posli, barba Toma je bija u redu iza mene. U njegovoj košari je bija jogurt, kiflić s cukron i čokoladica životinjsko carstvo. Na blagajni Marina.
Dok sam izlazila vani, krajičkon oka sam uvatila isti scenarij. Pecivo i jogurt u boršu, čokoladica Marini.
Kovitlaju se moje misli. Preispitujen se. Komešan se u glavi i u srcu.
Tako je slučajno, uletija jedan barba Toma na moju putanju.
Ako slučaja uopće ima?
Post je objavljen 25.08.2023. u 16:34 sati.