Marketing
TRIANON - Odlomak scenarija - 3 deo - DIANNA DIVERNO
(Gomila, mnoštvo ćelija sličnih njenoj u kojima je bilo nekoliko žena, u nekima ih je bilo i po dve, a hodnik je bio u polumraku.Plavokos muškarac tridesetih godina se vrteo oko jedne lampe koju je uporno pokušavao da upali.)
VERONIKA:
Gospodine čuvar! Gospodine čuvar! (opet je vikne primećujući kako je on odložio lampu s strane, fitilj je počeo da gori i okrenuo je prema njenoj ćeliji.)
ENDRE:
Da, gospoja!
VERONIKA:
Ja sam Veronika, ja sam greškom ovde. Nisam učinila ništa loše.. ja...
ENDRE:
Gospoja ako ste gladni, preporučujem da se strpite, večera samo što nije (delovalo je kao da će svaki čas da se okrene i vrati svojoj lampi.)
VERONIKA:
Vi ne znate neke stvari, neke definicije. Morate me saslušati!
ENDRE:
Slušam vas (Stavio je ruke na svoje kukove i zagledao se u nju, s prodornim, sivim očima u kojima su zenice bile vrlo sitne.)
VERONIKA:
Greškom sam ovde. Ja sam uticajna, bogata dama i zaista ću vas vrlo bogato nagraditi, gospodine čuvar, ukoliko se odvažite da mi ikakao pomognete. Za početak.. za početak... vidite moju narukvicu.
(On je uperio svoje oči na njenu ruku gde je blistala divna, zlatna narukcvica koju je dobila od Sebastijana i koju je volela.)
Darivaću vam je ukoliko otključate ćeliju.
(On se počeo glasno smejati, na taj način da je smeh odzvanjao hodnikom, a pažnju prema tom razgovoru svratile su i žene u susednim ćelijama.)
ZATVORENICA:
Uzmi to Endre! Vidiš da ti lepo daje! (čulo se iz susedne ćelije.)
ENDRE:
– Hoćete gospoja da ja vas pustim da vi ( pokazivao je rukama ) odlepršate kao mala lastavica! A ne! ( odmahnuo je rukom i krenuo prema svojoj lampi, nezadovoljan zbog tog što je uopšte i obraćao pažnju na još jednu novu zatvorenicu. ) Svašta od nje! ( brundao je sebi u bradu još nekoliko minuta nakon toga, jer je palio fitilje i u drugim lampama.
Zbunjena s njegovim ravnodušnim stavom, Veronika je gledala u ono što on radi.)
VERONIKA:
Ja sam ugledan član pariskog visokog društva! Ja letujem u Italiji i krojim odela u Berlinu! Kako možete da zatvorite ženu koja ima najbolje nemačke krojače? ( viknula je pomalo jarosno i besno. ) Ja sam greškom ovde i hoću da odem odavde, čujete li me gospodine čuvar! Treba da zovete vašeg upravnika, treba da pričam s njim! Ovo je nečuveno! Ovo je gore nego kada se Titulesku potpisao!
ZATVORENICA:
– Nemoj da se dereš, ne čuje te svakako ( začula je glas od jedne žene koja je bila u ćeliji naspram njene, starija žena, duge kose, ugaslog pogleda, s rezovima na svojim rukama. ) Upravnik ni ne svraća ovamo.
VERONIKA:
– Kako ne?
ZATVORENCA:
Tako jer ne dolazi. I onda kad bude bio ovde, neće ga zanimati šta imaš da kažeš, posebno zato što se u zadnje vreme sve više zatvorenica deklarišu kao članovi visoke elitne kreme! ( nasmejala se prigušenim tonom. ) Najbolje se privikni.
VERONIKA:
Da se priviknem? (proskiča ona za njom, te vrlo ljutitio, i hitro strgnu svoju cipelu s noge i počne s njom mlatiti po rešetkama. Ujednačen , prodoran zvuk je odzvanjao hodnikom. Nakon nekoliko trenutaka lupe, Veronika je uspela u svom naumu i čuvar se okrenuo prema njom. Prišao joj je s rukama u džepovima svojih pantalona.)
ENDRE:
Hoćete li vi da se smirite gospoja! Ili da pozovem stražare da vas smire?
VERONIKA:
Morate me slušati ( spustila je svoju skupu cipelu na pod. ) Ja sam ovde greškom, nisam ništa loše uradila i ne zaslužujem da budem vode. Moja svekrva je rešila da me se otarasi, namestila mi je prljavu igru.
ENDRE:
Svi smo mi, gospoja, u prljavim igrama ( delovao je kao da će se opet okrenuti i vratiti nekom svom poslu.)
Post je objavljen 19.08.2023. u 23:40 sati.