Kao što ništa u životu nije savršeno, tako nije ni posao. Na jednom imaš super ekipu, a lošeg šefa/vlasnika, negdje imaš lošu ekipu i saradnike, negdje je sve top, ali plata tanka.
Moj slučaj se može najbolje objasnit kao radim sa stvarima koje slabo razumijem, a trebaom kao upravljat na isporukom. U teoriji možda mi ta tehinčka znanja i ne bi trebala, ali realno ipak trebaju do nekog nivoa razumijevanja. Onda ja sebe uhvatim koliko ja to uopće razumijem i imam li ja dovoljno inteligencije da realno to skopčam u glavi?
I onda krene neko moje interno nezadovoljstvo koje ne mogu nikome na poslu ni reći jer jbg dobro sam plaćen za ovaj posao, a iskreno nisam siguran koliko bi mogao doprinijeti da nemam iskusnije kolege.
Nervira me ta nejasnoća, zapravo me to čini i aneksioznim. Neke stvari se rade na jedan način jednom, drugi put na drugi način potpuno, nekad ne znam ni očekivanje, ni piroritet… Ima tu i mojih grešaka i nedovoljno dobre komunikacije jer nekad ne znam ni koje pitanje postavit. Pa onda se nešto desi, član tima nešto objasni, bio neki bug ili trebalo bi nešto uradit? Koliko je to prioritetno? Kako to utiče na aplikaciju? Kad ćemo to adresirat? Znamo li? Hiljadu pitanja se otvara.
Danas šaljem aplikaciju za novi posao. Volio bih se vratit u neko okruženje da mogu razumijeti šta se dešava. Kontam jutros za 20 godina unaprijed - hoću li idalje se bavit ovim stvarima i developerima? Na kraju krajeva, neću biti vjerovatno u stanju. Generalno se bojim da mi stvari ne izmaknu kontroli u kontekstu moje karijere. Za 5 godina ću imati 40, šta će biti tada moj glavni skill? Ako je to projekt menadžment, ok neka bude to, ali moram imati neku specijalnost? U ovoj firmi kako se to radi ne vidim svoj neki progres. Imaju oni kao neku ljestvicu, ali ni malo mi to ne djeluje privlačno, niti bih bio u stanju da radim te poslove jer jednostavno nisu za mene.
Vidjet ćemo šta će biti, ali i ako ovaj posao ne prođe, počet ću razgledati neku novu priliku koja je meni bliža.
Post je objavljen 14.08.2023. u 13:02 sati.