Marketing
Gluhi jebe ćoravoga
Tako nekako bi se ovako pod stare dane moglo opisati bolju polovicu i mene kao par.
Ali doslovno.
On naime od djetinjstva skoro pa ništa ne vidi na jedno oko, a ja sam malo nagluha, posebno kad mi još udje i voda u uho nakon plivanja.
I bilo bi dobro kad bi tako ostalo do kraja ali malo morgen.
U zadnje vrijeme ja njemu moram pet puta nešto ponoviti dok me čuje a ja sam oćoravila.
Već sam se naučila da u daljinu vidim samo maglovito a na pakiranjima kojekvih kozmetičkih proizvoda ne mogu pročitati upute, pa nisam ni skontala kolilo slabo zapravo vidim, dok nismo otišli na put o kojem sam pisala, dok je Kupus cijelo vrijeme prigovarao zaštl nismo u Indiji ili na Kubi :)
Sjedimo mi tako jedne večeri, koja tamo zapravo ne postoji, na terasi hotela i gledamo u more i kaže on: Vidi kitove!
I ne samo on, i ostalo gosti se uzjebali, svi vide kitove negdje na pučini osim mene.
Kažem ja: Kurac a ne kitovi, tko zna šta ste vidjeli!
Sad ovaj moj pita i druge goste i kelnere, jesu li oni vidjeli isto što i on.
I kažu svi, da pa lijepo se vidi, ima ih 4 ili 5, na što je kelner još napomenuo kako je to sasvim normalna pojava, vidi ih se svaki dan u prolazu.
Kaže on meni: Pa ti kurca ne vidiš, čim se vratimo doma, napravit ću ti termin kod doktora!, okrene se prema kelneru i nadoda: Maj vajf dont si eniting, ši sejd, der ist nating!
Kaže kelner: Nije nating, stvarno ih se vidi, jour wajf ne vidi dobro!
Kaže vajf na to: Slušaj malo, jeben tebe i kitove i madjarskog kelnera koji bi trinkgeld, jel možes ti jednom u životu pričat s nekim o tome šta ti vidiš a ne šta jour faking vajf vidi ili ne?
Pun mi je kurac da stalno s nekome drugome o meni, majne frau ovo, maj wajf ono i da uvijek uvlači neke ljude sa strane u naše razgovore ili nekome objašnjava što sam upravo rekla.
Ne moraju baš svi znati da sam ćorava i gluha, kad sam već ionako stara i nemoćna.
Nego gluhost.
Pošaljem ja njega tako doktoru, neka mu pročisti uši, sigurno mu je voda od bazena ušla unutra pa je toliko gluh, da gledajući film na televiziji probudi sve susjede u krugu od 50-ak metara kad neki od ovih novokomponovanih netflix Bruce Willisa krene pucati.
Kad ono kuki, to stvarno gluho.
Suženje nekog kanala, nastalo vjerojatno kao posljedica ronjenja davnih dana.
I tako sad imam još i gluhog muža.
Uz to da je ćorav.
Morat ću kod svekrve tražit odštetu.
Ali bolje mi je šutit, da i mene ne pošalju otkuda sam došls.
Obavila sam neke preglede a neki me još čekaju ali već je jasno da mi se vid na desno oko više ne može poboljšati nego će ostati malo mutan.
Početak sive mrene, ništa alarmirajuće, no tu je.
Kaže mi još optičar da je zapravo dobro da na lijevo oko ne vidim na daljinu a na desno na blizinu jer tako uspijevam još izlaziti na kraj i bez oćala, ako ih slučajno zaboravim.
Kaže mi muž, tebi će bit bolje da ne vidiš i ne čuješ dobro, manje ćeš se sekirati, a dok god možeš lajat situacija nije alarmantna.
Ovih dana još je jedan kolega otišao u penziju.
Kaže dosta je bilo a star je tek 63 godine.
Ne znam što i da li je uopće razmišljao onaj tko je došao na ideju raditi do 67. godine do pune penzije.
Ovako poluraspadnuta, ćorava i gluha, ne mogu si ni zamisliti kakvi ćemo mi do tada biti.
Ako nas vrag već prije ne pobere.
(Kaže mi on - ne boj se, vratit će te nazad, nije lud s tobom se potezati!)
I tako dok ja ovo pišem, ćoravi i gluhi upravo nam je složio nešto za doručak, čak nije loše ispalo.
A kao što bi se dalo zaključiti iz slike, osim što smo gluhi i ćoravi, ostat ćemo i (lipi i) debeli.
Odsad, pa nadalje i ubuduće.
(Slika je moja, mislim, nisam ja na slici nego dvije šnite integralnog kruha sa sirom, salamom i par pomodorčića)
Post je objavljen 06.08.2023. u 11:24 sati.