Ništa te ne može odvojiti od ovih kamenih ploča.
Od urlanja juga što razbija more o kopno.
Odavno znaš da
sva sol u zraku, sve masline i njihova račvanja
po starim im deblima,
sve loze prkosne i žilave
sva jara ljetna i kamen koji cvrči pod njom
Sve upisano je pod kožom,
u kodovima postojanja tvog bića.
I niti jedna te, pa tako ni ja
ispisati iz tih redaka i proreda
ne može.
I mašeš mi, kao i njima
s malog mulića
dok nas brazda malenog broda
udaljuje.
U ruci stežem bocu maslinovog ulja
s aromom harmonične gorčine,
a ti se pretvaraš u točku
u kap
u ništa.
Post je objavljen 03.08.2023. u 21:23 sati.