Bila sam do nozdrva u Završnim računima i Bilancama' lad je zazvonio mob. Pogledam' zove moj otac i pretrnem.
Jebate šta sam sad krivo napravila' jer moj otac nikad nije zvao' da me pita kako sam' kako klinci' nego samo kad sam' po njemu' nešto zajebala da mi očita bukvicu.
I sekundu sam razmišljala' dal da se uopće javim' jer mi Bilanca nije štimalla za par lipa. Ali " pokorna" kći je odlučila' špotajući buntovnu kći- Javi se' stvaraicu tvog života' Nemoj bit kukavica-
I javim se. Kad moj otac - Bubo' ajde dođi kupio sam ti nešto' iznenađenje jedno. Konačno sam našao-
Velim ja njemu - Tata ne mogu sad! Doći ću predvečer!
Na to on nešto promrlja i prekinu razgovor!
I ja odjebem tih par lipa u Bilanci' sjednem u auto i k ocu. I mislim si putem' nije vrag da mi je kupio CD AC/DC' ploču Bijelog dugmeta ( jer po njemu' svi oni su bili samo ..drogani).Nije vrag' da me konačno prihvatio s tim' što ja volim!
I stignem ja do njeg i sva radosna' moj otac' konačno prihvaća sve što ja jesam' a on nije. Razumije' kooonačnooo' MENE!
I zateknem' lijepo' postavljnen stol s maminim ružama u vazi i dvije ..ŠAMPITE.
I on' sav brižan' razveze o " našim" uspomena - Vidiš sjetio sam sam' kako si voljela slatko jaje' mamine ormašice' baklavu' šampite' kakao-
I ja ga gledam' i mislim si ' e očko' to moj brat voli' to su njegove i tvoje uspomene' ne moje i tvoje. Ja mrzim kolače i sve slatko i nikad' ali nikad nisam' NIŠTA pojela od tog.I mislim si' reć mu to il ne. Nisam ništa rekla' pojela sam' tu dijabetis šampitu' sretna jer je napravio nešto lijepo za me' duboko povrijeđena..što me ne poznaje. Na putu od njega' do ureda' jer sam morala pronać tih glupih par lipa i uskladit sve..stala sam i ispovraćala se. Ja stvarno' al stvarno' mrzim slatko i šećer' blja.
Mog oca više nema i ove godine sam sticajem čudnih okolnosti' neplanirano završila u Vukovaru' btw predivan grad' pun uspomena na 91- u ( oplakala sam' jer su uspomene eruptirale' ali to je za neki drugi post)
I kako ja obožavam vodu' suprug i ja smo odlučili ručati na jednom brodiću- restoranu na Dunavu. Ja normalno ribu - smuđa' on neku mesinu. I vidim ja u saklenom ormariću- Šampitu i naručim je. I pojedem' u spomen svog oca' u spomen nečeg lijepog' rijetkog između nas dvoje' iako ...
Nikad svom ocu nisam rekla' da je pomiješao lončiće!
Post je objavljen 02.08.2023. u 21:50 sati.