Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/noviblog23

Marketing

IZABRANE PJESME ALENA ALISPAHIĆA

OK SKROZ

Možda se ne veseliš.
Jutro u uniformi dočekuje radne dane: malo naoblake,
svežina koja steže na zimu. I potpuno nepoznati kurs.
Možda nije bitno šta ispisuješ dok otireš đonovima
po svome otiraču pred svojim pragom
istinski svoj život. Istinski svoj roman, istinske svoje
galerije.
Niko neće gledati tvoj otirač pred tvojim vratima,
a ti ćeš stajati tako i čitati kao toz iz fildžana, satima.
Dobar si ti.
Možda se ne veseliš, ali samo je budali ravno do mora.
Ako i dalje budeš slušao tu blesavu odavno deplasiranu
pesmu
da će taj dotični Džoni Štulić
kao fantom slobode doći da te vodi ravno do dna,
ti si onda potpuno slomljen. Pizduh si onda neviđen.
Promeni ploču, kako bi se to ono nadahnuto reklo.
Peklo pa ispeklo.
Ali dobar si ti. Dobar, a dobar i kobili treba! Ma, daj
samo te malo zezam.
Mislim, okej si ti skroz.
Stajaćeš tako i dalje satima, brisati noge, onda ćeš
gledati,
potom brisati noge, potom gledati,
potom gledati tamo negde, tamo daleko, daleko od
mora.
dosadne biljke puzavice
Predveče, dok ti žena bude nešto pričala, a i ujutru,
kad ti isto bude nešto pričala pred posao,
nastavićeš da gledaš u fildžana toz.

TRI ZRNA PASULJA I OBLAK

Zabijaš mi vetar u leđa
podmuklo krišom kao zmija
noge.
Ja ne mislim
da ako budem bljuvao vatru
postanem automatski zmaj.
Repovi na kraju svake priče
đavolji su
i dokaz su da dotični đavo nit
ore nit kopa.
Širiš mi ruke
a širiš i moje ruke.
Misliš da će tako sa
otvorenim dlanovima
pretvoriti se u listove
papira
pa da tako s oblacima pišem.
Nikad nisam mislio,
u stvari, da lomim paperje munja.
Ne kreštim ja opšti loš glas
groma
i šapat zemlje, jedva čujan,
koji se uzdiže kroz ove uporne
i tri zrna pasulja.

TUGE VEDRINE

Prepusti prostoru toliko vremena
da se ispuše.
Malo vremena i za prostranost
u sebi.
Osmijeh očiju lebdio je, a nije se spuštao
na tvoja usta. Ipak, vedar si.
Po proročanstvu ispunićeš neke lijepe trenutke
šutke. Ovo s pjesmama čista je varka.
Ovo je za one dokone.
Njih si i prije uspio uvjeriti da sve ima smisla.
Onda šetnje duge.
Onda tuge.
Tuge.
Tuge.

KISEL KUPUS

Imamo i mi masla po svojoj glavi
Ide nam to kao puter po loju
Voda se znoji kao mazut
Nauljeno je sve kao bebina guzica
I ti si sad mlađi za jednu povelju
Za cijelu jednu depešu izgledaš svježije
Ti duša si samo za moje oči
Ti si oči samo za takav pogled
Glede ovoga, inače imamo gorčine
poput zrna gorušice
Slane su nam kože poput sudžuka
A samljeli smo sve za sarme, ako znaš
šta mislim

ŠAMARANJE

Spore gljive ne čine te odmah šamanom.
Nisi woodoo majstor ako pušeš u maslačak sasušen.
Ne čupaj lutkicama glave iz korjena.
Samo se korov vadi iz korjena.
Sapleten si između simbioze i suverenosti.
Neodlučan si između partnerstva i nezavisnosne
komponente.
Udružen život je socijalizacija, usamljen život prođe
neprimjetno, ali upadljivo neprimjetno.
Imaš uvijek krug da bi došao do unije.
Presijek je i na godišnjem nivou kao inventura.
Sabireš i svoj lik i svoje djelo i iznad i ispod crte.
Okrećeš portret kako slijeva tako zdesna, kao da si
u procesu šamaranja.

Post je objavljen 16.07.2023. u 09:00 sati.