TRUBA
Krokiji drhte od neuhranjenosti, a ja dok hodam
zemljom sitan
i naduvan od grčeva kao nečija namerna malenkost,
izvodim svakodnevnu svoju teatralnost:
kao zastava koja nema farbu ni grb šumim,
šumi vetar u krošnjama, šumi, šumi plameno lišće,
šumi, šumi muk umrloga.
Nisam našao bisera u blatu, tek trule kosti, muče mrtvi,
ječe u bljesku zlatnog zuba, i rokću, iznad njih, svinje
kao da ih kinje.
Biće bolje sve, spasićemo se mi svi, ali ne pre dok ne
dune,
gledao sam to u filmu, američke konjice truba.
PROKISO
7.45 h.
Čovek ne postane ni niži ni viši
kad pokisne na kiši.
13.20 h.
Ja kad kiša pada izađem i pokisnem, ali ne narastem niti okraćam.
17.10 h.
Ništa ja ovu kišu ne shvaćam.
20.35 h.
... kap... kap... kap... kap...
SNAGA HIPNOZE
Kućne papuče mi futrovane onim mojim rezervnim
stopama kojima je trebalo da obiđem svet.
U čašici kolena još mi čuče koraci predviđeni za parade
od sedam milja.
Na štriku s tek opranim vešom vise i moji putevi.
Njih treba da ispeglam i razastrem u daljine.
No ja stavljam ruke u svoje mišje rupe (i mišja rupa
vredi hiljadu dukata).
U susednoj sobi čuje se kako nešto šuška i grebe, kao da
je, čini se,
miš u duvaru. Sklapam oči, otklapam oči, sklapam ih,
otklapam.
Snagom hipnoze uspavljujem dan.
PLANINE, I MENJANJE ISKAZA
Planine su prvi alpinisti u svetskoj istoriji
– pogledaj samo kako se neprestano veru uz nevidljive
stubove.
Mene su usporili sudari, zemljotresi mi izrovarili i,
kao na raskrsnici, ispremetali puteve,
a moje nebo od munja ostalo rasporeno kao tapeta.
Nisam se, dakle, mogao pouzdati ni u zvezde vodilje.
Planine su, menjam iskaz, zapravo,
čvoruge zemlje od udara ljudskih stopala.
SEDAM MILJA
Zemlja se okretala
oko moje vrtoglavice.
Snagu zemljotresa
činile su moje migrene.
Pa ipak
moj palac udara
pečat zemlji.
Od pređenih koraka
čovečanstva ja činim
ples.
Nemam ja čizme od sedam milja,
ali imam od sedam milja
Ahilovu petu.
Post je objavljen 09.07.2023. u 06:55 sati.