"18. novembar 1909.
Ne usuđujem se da te večeras oslovim nekim znanim imenom. Čitavog dana, od kako sam jutros pročitao tvoje pismo, osećam se kao pas mešanac koga su ošinuli preko očiju. Ne spavam već puna dva dana i lutam ulicama poput nekog prljavog pseta koga je gospodarica ošinula bičem i oterala sa vrata.
Pišeš kao kraljica. Dok sam živ, sećaću se uvek tihog smirenog dostojanstva toga pisma, njegove tuge i prezira, i krajnjeg poniženja koje mi je nanelo.
Izgubio sam tvoje poštovanje. Iscrpeo sam tvoju ljubav. Napusti me onda. Odvedi svoju decu od mene da bi ih zaštitila od prokletstva moga prisustva. Pusti da ponovo potonem u kaljugu iz koje sam potekao. Zaboravi mene i moje prazne reči. Vrati se svome životu, a mene pusti da sam idem u propast. Nije za tebe da živiš sa opakom zveri poput mene niti da dopustiš da tvoju decu dodiruju moje ruke.
Postupaj hrabro, kao što si uvek činila. Ako rešiš da me sa gnušanjem napustiš, podneću to kao muškarac, znajući da to hiljadustruko zaslužujem, i daću ti dve trećine svojih prihoda.
Sada počinjem to da uviđam. Uništio sam tvoju ljubav. Ispunio sam te gnušanjem i prezirom prema meni. Prepusti me sada stvarima i kompanjonima koji su mi bili toliko dragi. Postupi hrabro i ostavi me. Dala si mi najbolje stvari na ovom svetu, ali samo si stavila drago kamenje pred svinju.
Ako me ostaviš, živeću sa večnom uspomenom na tebe, za mene svetijom od Boga. Moliću se tvome imenu.
Nora, upamti i nešto dobro o ubogom bedniku koji te je obeščastio svojom ljubavlju. Pomisli da su ga tvoje usne ljubile i da se tvoja kosa prelila preko njega i da su ga tvoje ruke privijale uz sebe.
Neću potpisati svoje ime, jer si me tim imenom zvala dok si me volela i činila čast, i davala mi svoju nežnu dušu da je ranim i izdam."
James Joyce, PISMA NORI
Biram pismo Nori, večerašnja fotka
Jučer u parku, čitam Joycea na + 30°C.u hladu, još sva bijela
Post je objavljen 24.06.2023. u 22:00 sati.