Marketing
Varijacija na Milorada P.
dva sukuba
Umesto uvoda (le salute dell' anima)
... Milutin mu ponudi 1000 eurića za to.
Beloki vrač reče:
Tvoj novac ovde je bezvredan. Ovde se plaća u kapima vlastitog znoja. Jedna kap - jedan cent!
Ali...
Nema ali, tako stvari ovde stoje...
Uvod (all'aperto)
Sedimo pod gupčevom lipom.
- Kad ćeš da se olistaš - pitam Bambutu.
- Čekam da prvo gromovi i munje izbičuju zemlju i vodu, pa ćemo videti. Do tada samo samački život.
Potom dodaje:
- A ti? Jesi li utro koji hodočasnički put?
Nešto kasnije:
Bambuta Giorgone,
pišem ti ovu pesmu na starinski način
pod svetlošću belih sveća
pišem ti na ruskom, jer je red da se zimi piše na ruskom
kao što je red da se u proljeće govori jezikom ljubavi
a leti da se mazi nekim od mediteranskih jezika i narječja
kao i to ujesen da se sve ispisano rediguje na njemačkom
pišeš mi da su ti prsa opirgavila, a ruke postale transparentne kao u riba
račića i ostalih morskih bića otkrivenih na dnu marijanske brazde
mnogima se tvoj preobražaj sviđa, kažeš
posebno te veseli što ti je sad i utroba prozirna, pa ćeš kada zatrudniš
čitavo vreme imat uvid u razvoj ploda
naravno, sve je to lepo i nežno, ali te unaprijed upozoravam
da izbegavaš prvih šest meseci
jer su određeni stadiji razvoja fetusa zbilja zastrašujući
svoje oko radoznalice i nadglednika radova
uputi u smeru trbuha tek poslednjih mesec dana
a kada već pominjem zavirivanje
moram da ti kažem, opazio sam da mi levo oko stari brže od desnog
također, opazio sam da u ovom podneblju
sanjam vrlo brze snove
po slobodnoj proceni san ovde može da dosegne brzinu od 432 km/h
najbolje je snivati između 10.00 do 10.30h izjutra
tada snovi lete kao ludi
u pola časa stane neverovatan broj doživljaja i orkestralne glazbe
po buđenju obično sam ubeđen kako sam odrapio barem deset sati ćorke
i da dobrano kasnim na posao
a kod ono - pogledam budilnik - za nepoverovat!
spavaš kratko, a sanjaš obilato i dugo
ima dana kada mi se čini da sam u tih pola sata odživeo čitav svoj život
bogami, neki hrabriji i uspravniji život
kako bilo, sutra dajem otkaz i krećem Via Api
videćemo šta ondje ima da se desi
osećajno tvoj
milorad p.
p.s. u prilogu ti prilažem par snova po slučajnom odabiru.
----------------------------------------------------------------------------
SAN PRVI
Otvorim oči i nađem se kraj drvarnice.
Oštoroko promatram šljunčanu stazu što razdvaja cvetnjak od falusnog povrća i glavice kupusa.
Vidim da se na jednom mestu podiže se zemlja.
Iz rahle gomilice proviri krtica. Sve se hoćka-nećka hoće li van.
A onda ipak krene iz cvetnjaka u povrtnjak stazom.
No povijest vlastitog života nas uči: lakši put je uvek je pogrešan put.
Odlepim se od zida i pojurim za njom. Sustignem je i zgromim vojničkom bakandžom. Čujem kako se lome košćice. Podignem nogu i vidim izbljuvanu utrobu.
Od nekud dotrče deca, moje devojčice.
Tata- tata, što si to učinio? pitaju plačno.
Ja ih gledam bez izraza. Kao da nikada nisam bio dete. Kao da nisam plakao onog proleća kada je baba povatala mačiće u vreću i bacila ih u ladnu reku. Kao da nisam plakao kada je deda pograbio kučiće i učinio isto…
Posle je bilo sve lakše: njištanje izbezubljenih krmača u doba svinjokolje, lisičje šape u čeljustima željezne klopke, ustreljene srne, medvjedi, vuci, pobačena telad, mrvorođena ždrijebad…
To je naprosto moralo da se učini, odgovorim devojčicama.
Ali zašto? pitaju one.
Muhe se već roje oko crkotine.
Dosta priče, zakopajte to na metar dubine, jer će strvinari da se goste - naredim.
Tata!
Znate gdje je lopata! I budite sretne da ne pokapate čoveka jer bi morale da kopate dva metra!
Govore da sam grub čovek, ali život nije bajka.
«Onaj koji ne prihvaća ovaj svijet u njemu neka ne gradi kuću.“
-----------------------------------------------------------------------------------------------
SAN DRUGI
- Gde je Milutin – upitah Milicu.
- Eno ga kod dr. Cukića, presađuje dlake s dupeta na glavu.
- A, budale!
- Baš.
- Nego Milice, hajde da mi pravimo život ovde, a ne da ćaskamo kao dve dokone komšinice, uzalud i uništa.
- Ti bi da radiš sećanja kojima bi da se hraniš u starosti?
- Pa ne živimo svi za penziju, zar ne?
Milica popravi kosu. Nasmeši se zavodljivo.
- Lepa si Milice, kao rosni cvetak proljetini, lepa si.
Milica podigne malo suknju. Lepa noga. List ćunjasti. Podigne još malo više. O,da! Bedro, zategnuto belo.
Ali avaj, Milčina sudbina bi da škopi život.
Podigne još malo suknju, a kad tamo futrolica i pljuca - magnum '45. Brzo se maši pištolja.
- Nešto si rekao cakani?
Crno oko pištolja me je požudno promatralo.
- Reko, baš mi je drago zbog Milutina, mislim da će mu lepo stajati kosa.
- I ja mislim.
- Nego, ponestalo mi šećera za kafu. Da nemaš možda da mi posudiš?
Ona iz kredenca izvadi neotvorenu kutiju s kockama. Gurne je pred me. Pljuca me je i dalje gledala iz svog mraka.
- Izvolte, komšija.
- Fala komšinice, vreme je da pođem. Dolazi mi neko društvance na karte.
Napustih kuću noseći na sebi tek vonj masne pileće juve. Šteta.
Post je objavljen 13.06.2023. u 10:59 sati.