Nisam pogođen otpuštanjima, kako se to sada modreno kaže. Čak sam dobio i dobar feedback, ali idalje se osjećam kao na tankom ledu.
Sam sebi ne mogu da oprostim bilo koju grešku i onda overthinkam kako će to imati neki koban ishod za mene. Ne mogu da pomognem sebi i da napokon to prestanem raditi. Angažovao sam coacha na temu komunikacije na poslu jer želim da imam više samopouzdanja ali za sada pomaci su mali.
Druga stvar što se povremeno javi je odgađanje ili prokastinacija stvari koje ne volim da radim npr. zapisnici sa sastanaka. To je definitivno nešto što sam prepoznao da ne volim da radim. I onda ja to danima odgađam dok ne izgubi i svrhu da ih pišem i šaljem. Grozno. Pa me onda to blokira da radim i bilo šta drugo, pa uđem u neku fazu gdje ne mogu ništa. Uhh!
Odoh ih napisat napokon da onda mogu napokon raditi tu prezentaciju.
I na kraju... nisam još dobacio ni do trećine radnog staža i sve češće razmišljam valja ovako još 25+ godina. Još jedna stvar, kad mi ide loše, onda to se preliva i na suprugu i dijete. O tome sam jutros razmišljao. To je baš shity od mene.
Idem se sada fokusirati i ovo sve završiti pa da mogu da im se iskupim večeras!
Post je objavljen 12.06.2023. u 12:01 sati.