Nedavno sam okačila ushićeni post o novom kauču.
Ono što sam izostavila napisati je da sam u bespućima Lesnine, spuštajući i dižući stražnjicu sa mnogih modela uspjela posijati naočale. Džaba smo, kad sam u Momaxu trebala ispuiti obrazac za Momax karticu i shvatila da obrazac moram položiti na otprilike 2 metra daljine da bi uopće shvatila šta popunjavam a pomagala nema, nakon obavljena posla vratili se u Lesninu i pročešljali kauče i ispod i oko njih dva puta. Ne-ma.
Prošlo je tjedan dana. Ja se još uvijek nadam da će ih pronaći negdje i da će mi (evo samo što nisu) javljanje na nepoznati broj donijeti radost pronalaska. Iako negdje u sebi znam da mi je odlazak do Ghetaldusa mnogo realniji.
Za to vrijeme mučim se sa prvim svojim socijalkama iz 2012. Nisu tako ni loše, ali u kasnim satima oči ih, umorne od dnevnih kompjuter- papir iščitavanja, slabo slušaju.
Tako da eto, sad kad imate uvid u moje naočalno-očno stanje, privest ću ovo piskaranje kraju, jer uistinu već vidim i duplo i sitno i mutno.
Zdravi bili i oćale ne gubili!
Peace!
Post je objavljen 05.06.2023. u 21:52 sati.