.
.
ne stvaran usnama
kad riječi mogle bi biti
opeke smisla
bez utvrde
u kojoj čuvao bih koplja
kad sunovrate se vode
sad pustopoljina je izba
ležaj i ognjište
daleko od svih putova
i dobro je
navikneš se odmaći
od retorike
dočekaš dobro jutro
zlatno, modro i zeleno
pokloniš se
ispred svete ornamentike
vremenu koje te stvori
i ne odustaješ
pokušavati postati stvaran
bez zdanja i mostova
u pogledima bez okusa
.
4523
.
Post je objavljen 04.05.2023. u 11:04 sati.