Marketing
Pinky winky
Praznik rada je, a ja sam se jutros umorila još prije 10 h :I
Neplanirano... a prije toga sam bila lijepo isplanirala dan. Prvo je na redu bila priprema prvosvibanjskog ručka, i u tu svrhu sam jutros ranije s nožem krenula u vrt uloviti ga. Ja ne volim da mi hrana propada, a ovih dana je vrijeme od šparoga i one se moraju iskoristiti. Na dvorištu me sustigne oblak dima - i susjed je izgleda rano krenuo po ručak... Inače me dim zna prepasti jer nikad nisam sigurna otkud dolazi paljevina, ali sada sam se ranije bila pripremila pa sam ga samo presjekla (et' zašto je sve još dobro imati nož uz sebe), dim, ne susjeda... a on će ga (dim) vjerojatno jako brzo ponoviti, jer čovjek baš voli roštilj.
Nastavim dalje, sve do Patka (koji više nije Popularni, nego Banjalučki) pa ga podignem na prvo povišenje kako manijak ne bi trčao za mojim nogama, a onda se vratim po kukuruz i napunim mu hranilicu pa produžim u vrt. Vraćajući se s ubranim šparogama protresem malo grane rascvjetalog tamarisa pa ugledam veliku zelenu metalik bubu na njoj. Ne znam zašto ju zovu buba zlata i zlatna mara, kad je buba zelena, i još manje znam zašto je viđam samo na tamarisu, ali bez obzira na moje neznanje učini mi se kako bi svejedno bilo dobro otići po fotoaparat pa ovjekovječit i tamaris i bubu maru zlatu na njoj, te se s tom idejom krenem kući, i usput ponovno podignem Patka koji je u međuvremenu skočio sa stolca (da ga ja ovako ne podižem, on nikad ne bi znao kako izgleda pasti na dno :O) na kojeg sam ga ranije bila stavila i već mahnito trčao za mnom.
I niš' njega ne smeta što ja sve to radim s nožem u ruci... :I
Vratim se fotoaparatom, podignem Patka i snimim nekoliko probnih fotografija, a onda vidim da je buba zlata pozvala društvance - prvo jednog prijatelja, pa kad je on otišao onda drugog... trećeg...
U jednom trenutku je to bio pravi 'trojac', čak tri bube su se poslagale jedna na drugu (i prođe mi kroz glavu kako su ovi garant iz Stranke zalenih...), ali te su fotografije bile poprilično mutne, tako da sam ih poslije izbrisala...
Enivej, umorilo to mene sve pa krenem kući. Usput podignem Patka i preskočim Patku... a u dvorištu vidim da je mačka dovela svoj podmladak ravno na moj prag (di će suza neg' na oko), pa onda i nju nahranim kako bi ona mogla njih, pa uđem u kuću i stropoštam se na krevet. Vrijeme za ručak je već prošlo, odlučim da ga neću ni raditi i tako gladna zaključim kako je voajerizam jako naporan, tj. da od njega nema kruha i da bi mi najbolje bilo da ga se klonim :O
No...poslije sam ipak spremila šparoge - za večeru.
Rekoh već kako ne volim da mi hrana propada.
Post je objavljen 01.05.2023. u 18:51 sati.