.
.
misli od kojih počinjem
ne prepoznajem, ne čujem
zajednički sluh izostaje
između dva stranca
netko se dovikuje glasom
koji se ne čuje
tek je protuberanca
istisnuta iz oboda korone
i kasnit će osam minuta
koliko je potrebno stvarnom vremenu
do poravnanja s obzorom
tako se čini
možda očekuje
nekome tko odmetnut
pokušava utišati buku tišine
kad bez svjetla
boje su izvlaštene
kad oblici su bez bridova
poput hoda bez odjeka pustopoljinom
gdje nekada bile su arterije
sad prazan komad svoda
uselio se utrobi i praznuje
sad uzalud su strahovi gubitka
do onoga što se nikad imati ne će
uzalud su kretnje htijenja
torzu bez udova
istrgnuto je
propušteno je
proljeće
.
.
Post je objavljen 11.04.2023. u 10:38 sati.