Kad si gladan nisi svoj.
E zato sam ja za kasni doručak il ručak, kako vam volja, pojela tanjur goveđe juhe, par šnjitica šunke, dva punjena jaja, nešto za pod zub francuske, nešto malo više mladog luka i hrena ( koji me baj d vej omamio kolko je ljut, još mi suze oči i čiste se sinusi ). Pa malo invazija na kolače; bil onaj s jabukama il japanski vjetar ( i ko se uopće sjeti kolaču dat tak blesavo ime, unutra orasi i fila, japansko al baš ništa ). Pa po jedan od svakoga. Pa narandžu. Pa zalijem Kokakole. A u želucu kemijska reakcija ko u Černobilu. Kak da preradi svu tu žderačinu? S tim šta sam utrpala u sebe rudar kopa dva dana da se ne umori.
Pa prešepam susjedi, pa me ona pritjera da probam njenu francusku i kuglice s orasima, baklavu sam jedva odbila, kud još nju da utrpam.
I šta je još gore, htjela sam i malo čipsa ubacit u kljun, znam da sam kupila al ne znam kud sam ga zgurala u sveopćoj euforiji. Ko bi ga išo tražit. A i bolje da ne jedem čips, jerbo sam reprizu ručka potrpala u sebe i za večeru, treba trpat u sebe ko da nikad jela nisam. Čista diskofrazma. 6453 kalorije po obroku. I samo sve zalijevaš sa što više CO2 radi boljeg varenja. Pa kad negdje oko 9 navečer krene žgaravica, pa traži sodu i rigaj vatru ko Godzilla, spreman progutat i košaru s pisanicama.
Rekli bi Petrinjci - puknuću ko klop ( čitaj krpelj ).
Post je objavljen 10.04.2023. u 18:31 sati.