Ova nesanična noć je bila bitno drukčija od onih nesanica u lošim starim vremenima. Čak sam u par navrata uspio po sat vremena zaspati i to relativno zbiljski, tek oko pol pet sam konačno odlučio stvarno ustati. Žao mi je samo što se Jin budio na svako moje noćno prošetavanje. Sinoć sam se dopustio iživcirati i to je bio okidač, inače sam zadnje vrijeme uglavnom dobro spavao.
Nijedna nesanica kod mene nikad nije bila produktivna, par prijatelja koji međusobno ne komuniciraju bi obično slikali i to prekidali u rane jutarnje sate da bi razgovarali samnom na messengeru, jedan bi se uvijek i snimao s kamerom, jedan književnik bi pak prekidao pisanje, a ja sam eto samo smetao, najviše što bih radio bilo bi gledanje starih berlinskih fotografija, evo neke sam i noćas stavio na fejs.
Nisam napomenuo da je živ samo onaj slikar koji se snimao, a književnik sad umjesto pisanja pije tablete noću, nesuvisao je bio, nije mi uspio objasniti koji od naših zajedničkih poznanika je jučer umro.