Od svega što smo dosad vidjeli u Las Vegasu kockarnice su najdosadnije.
Igranja za male uloge, kako je to uvijek opisano u turističkim vodičima više gotovo i nema, najmanji "bet" je 18 centi, što je iznimka, uglavnom igra počinje od od 88 centi po igri ali to već prelazi granicu lagane zabave, prebrzo si na nuli i opasno je za one koji ne znaju stati.
Za nas koji idemo sa 20 dolara po danu i kad potrošimo nema dalje to i nije baš neka fora.
Foru tko ne riskira ne profitira zaboravite, puno nam je draže za 20 dolara nešto popiti, pogledati li žvaknut nego ubaciti u automat i nadati se nekakvom silnom dobitku.
Kad na 10 dolara dobiješ 50 uzimaš pedeseticu i odeš na piće jer puno više od toga nećeš dobiti.
Inače sve je automatizirano i vrlo neosobno, čak se ni dobici ne isplaćuju na šalteru nego na bankomatu.
Svuda samo skeniraj ovo za informaciju, skeniraj ono za pomoć, živog personala ima tek u tragovima.
Teoretski dok igraš imaš pravo na besplatno piće.
Fora je medjutim u tome da kelnera nema niotkuda a ako sam naručuješ na šanku onda nije zabadava.
Sve u svemu o nekoj zabavi u kockarskom pogledu ne može se pričati, osim ako si voljam spizditi 1000 eura na noć, što mi nismo voljni izgubiti ni na godinu.
Statistika naše igre je slijedeća.
Prvi dan smo dobili 100 dolara, potom u pet dana izgubili po 20, tako da smo što se kockanja tiče na nuli.
Iliti što bi rekao taksist danas, nakon što smo objasnili kako mi igramo, uz nas bi Las Vegas propao :)))
Moja terapija za sve kockare izgledala bi nekako ovako...
Dala bi im da razmijene 1000 dolara u novčanice po dolar, potom otvorila prozor i bacala van svakih pet sekundi po jedan dolar.
Kome to ne bi objasnilo što radi sebi i svojima svakoga puta kad udje unutra spreman potrošiti cijelu plaću i još se i zadužiti, tome nema pomoći.