Pravo vrijeme za poklon
Nikad neću zaboraviti reakcije mojih sinova kad sam kući
donijela diplomu primarijusa. Znali su da zbog njih nisam
gradila fakultetsku karijeru, i pored visoke ocjene na studijama,
da nisam imala pomoć u njihovom podizanju i da je to
najviše što mogu postići kliničkim putem.
Stariji sin je rekao:„Daj mi moju kuvertu.”
Štedio je za bicikl i ja sam čuvala njegovu kuvertu.
„Daj i meni moju,” rekao je mlađi sin.
Kad sam im dala, stariji je odvojio polovinu ušteđevine
i dao mi:„Znam da želiš zlatni lančić. Kupi ga od mene za
primarijat!”
Mlađi je dodao svoju svotu: „Od mene kupi privjesak!”
Suvišno je reći koliko su me ganuli. Izljubila sam ih i kupila dar
istog dana. Kad je suprug stigao, pokazala sam mu diplomu.
Nije naročito reagirao. Onda sam mu pokazala lančić sa privjeskom.
„Pa to sam ja htio kupiti!”
Nije on imao pojma da ja to želim, tog trena je dobio ideju.
„Ti si možda namjeravao, a oni su uradili!”
Kad je kuma čula šta su uradili, nadoknadila im je darovano.
Godinu dana kasnije dobila sam muzičku liniju od supruga.
Bajagi, za primarijat. Time se kuća ponovila, a ne ja.
Vrijeme za dar za primarijat odavno je isteklo...
Post je objavljen 28.03.2023. u 05:46 sati.