Malo toga razgali žensko srce... aj, barem neka srca... određena... kao što može lijepa šalica.
Sestra jutros šalje fotografiju, kaže da mi ju je kupila.
Nu je!
I tavicu još, jer kao ni lijepih šalica, ni dobrih tavica nikad dosta. Da ne pečem jedno jaje u onoj od 26 cm, ili što je još gore u onoj od 28, ili nedajblože u onoj jednoj ogromnoj što zauzme više od pola štednjaka. Kažem nedajblože, ali iskreno, nije meni ni u njoj bio problem nekoliko puta izgubiti to jedno jaje. Što prvo dođe pod ruku, jaje njegovo. E, al' sad ću ga peći po bložjim pravilima... u ovoj malenoj. U njoj će se sigurno (pro)naći.
Tak'!
Tavica, iako ima dugačku ručku, nije baš ona sjekira od Jelena, ali za nuždu može i ona poslužiti. A pa nije jednom raznorazni kuhinjski asortiman poslužio kao efikasno oružje ili oruđe u ključnim trenucima.
Tak' bu i ona... ak' zatreba
A šalica me baš razveselila. Ja ovakve bijele znam nazivati 'bolničke', što me mam podsjetilo da je za lijek malene Lave sakupljen potreban novac.
Pa me razveselilo još jednom.
Post je objavljen 27.02.2023. u 16:45 sati.