Proljeće u zraku. Vrte se mojim nemirima radovi oko vrtova. A ja na mukama. Neodlučna šta napravit. Stan prizemni. Dva krasna vrta. U jednon lovor višnje u izobilju. Zeleni se i lipo je za vidit. Stablo masline divno napreduje. Još posijat travu i taj je gotov.
U drugom, dvadesetak sadnica lavande. I lovor višnje da zakloni od pogleda. Al šta s ostatkom zemlje?
Jedan dan bi to lipo popločala. Da se dica imaju di igrat.
Drugi dan bi stavila žalo, agrume i nešto ružmarina.
Al jutros napasti nedaju mira. Napravit male gredice i u njima posadit i uzgajat svoju verduru. Bilo bi za pome, balancane, paprike, kukumare, selen, petrusimul, blitvu, špinat, salatu.
Ništa obilato. Za nekih 15 ak metara kvadratnih.
Kopam po Pinterestu. Ideja na njihovim stranicama da zaboli glava. Pa bi ja čas ovo. Pa ono.
A muke ti ježove, kaže ON. Prava si veljača prevrtača. Presici više, tako ti svega. Da to sredimo. Jer ako ja presičem biće meni muko moja. Ti si kriv, jer ja san tila drugo. Treće. Ili možda stoto.
Sad san prikočila. Važem. Lako meni rocat na Njega. Al buden li morala na sebe, bit će muka moja. Do sutra ću razbistrit glavu. I odlučit.