Marketing
Ne-kava...
U nedelju me je pozvala prijateljica na kavu. Stanuje na samoj obali Dunava, na milionitom spratu. Sa njenog prozora vidi se pola grada.
Pošla sam pešice, malo da udahnem zrak, a malo da popravim kondiciju.
Nisam se baš nadisala, magla je gušila…
Dolazim do zgrade...Interfon... Zvonim...
.-Uđi...procvrkuta, ona
Uđem, i: Stop!...na vratima lifta pola metra duga cedulja : Ne radi....Nije važno, krenem prema drugom liftu.
-Ne može, selimo, a kauč zaglavio u liftu, pa blokirao i susedni...prodra se neki namrgođeni brkajlija.
Već pomalo bojažljivo, krećem ka četvrtom, poslednjem...Pogađate...lanac...cedulja: Ne radi do daljnjega...ma šta to značilo.Krenem pešice, a naviknuta na moj prvi kat, vec na trećem počinjem da dahćem kao parna mašina, prestajem da preskačem po dve stepenice, i penjem se "elegantnije".Posle šestog, idem jos sitnije, ali zato dišem sve glasnije. Posle desetog, gledam dole, mislim: Šta mi bi da uopšte krenem na ovo planinarenje?
Pored mene prolete neki dekica sa dve ogromne torbe, a malo zatim i mlada majka noseći u naručju trogodisnjeg dečaka, koji se celo vreme derao da hoće sam.
Besna na samu sebe i svoju kondiciju, zadnjih nekoliko katova pokušah da preskačem po dve stepenice. Jezik do poda...srećom dočekala me je na otvorenim vratima sa medom i vodom, umirući od smeha. Uvežbala, vidi se da nije prvi put da lift ne radi.
Dobro, vredelo je, sad će kava da me povrati u život.
-Kava?
-Ju, ja zaboravila da ti kažem da doneseš, nemam više ni zrna.
Pogled ne ubija, zar ne?
Posle ne-kave i ne-vidika, malo priče, i puno smeha pada dogovor sutra u kafiću. Nikad više kod nje.
Sutradan zvoni mobitel
-Možeš li da mi doneseš lekove, ne izlazim iz kuće…corona…
Da li bi odbili nekoga bolesnog samo zato što stanuje nebu pod oblacima a lift mu ne radi??
Iz romana Barbara...
Post je objavljen 06.02.2023. u 17:00 sati.