Do nedavno kad bi netko izgovorio da je sreća u malim stvarima promrmljala bih i rekla bih da naravno..Dok bi moj um već stvorio gomilu pitanja.. U čemu ta osoba toliko uživa? Što nju toliko usrećuje? Kako nju može usrećiti cvijetić s livade a mene ne? Šta je to što ona ima a da ja nemam? Moj bi um sve to posložio u 5 minuta i tako bi jednostavno izbacio odgovor ona je samo čudna osoba tebe može usrećiti samo nešto veće(materijalno).. Moj bi me ego preusmjerio i ja bih zaboravila brzo na tu situaciju. Godinama su se te situacije ponavljale ali bi po nekoj navici iste te situacije ista ta pitanja ignorirala. Sve dok nisam dotakla dno i usitinu shvatila šta znači rad na sebi.. Šta znači i buditi se s osmijehom i zahvalnošću i isto tako na takav način zaspati! Svaki dan za mene je postao predivan svaki trenutak je postao čaroban tek tada sam shvatila šta znači uistinu da je sreća u malim stvarima!
Možda za nekoga je ovo obićna fotografija a za mene ima jako veliku vrijednost.. Jer je slikana u vibraciji sreće u vibraciji mira i radosti. :)