Tradicionalna prejebavanja pokojnih staraca koja fale ovih dana...
Stara : moran još napravit sarmu...
Stari : ča se mene tiče ne moraš, znaš da ne moren sarmu ni čut ni vidit!
Stara : pa ne moren pustit dicu da se vrate, a da nisan skuhala sarmu za Božić...
Stari : pa ne dela se sarma za Bozic, nego za novo leto!
Stara : a kad nete bit ovdi za novo leto, preksutra gredu doma!
Stari : pa napravi onda tu sarmu, koga boga treba toliko pripovidat o tome. Ista si ko i tvoja mat!
Stara : a ča to fali mojoj materi?
Stari : a ča joj ne fali?
Stara (demonstrativno naziva svoju mamu, a moju babu, koja umire vec zadnjih 40 godina, samo što ja znam, a zovemo je "muka isusova" jer joj svaka rečenica počinje sa "za muku isusovu") : mama, kako ti ono delaš sarmu?
(čuje se neprekidno blebetanje iz telefonske slušalice, iako se ne može čuti što točno baba drobi)
Stara (vraća se) : kako da napravin sarmu kad nisi kupil fant?
Stari (igra pasijans na kompu) : ja sad ne gren još jedanput va butigu, pa da me ubiješ!
Stara : ma ti i ne znaš više niš drugo nego sidit tu i blejat va tu škatulu!
Kadar naša nona je umrla, nonotu res ni blo lahko.
Ma nankar tist bot on lamentat se ni tou.
Ne, zakounu je rajš: “Uh, naj me strela u mhko”,
klobuk vzel an palco an pohajat šou.
Je pršu nazaj, ni pol ure pasalo.
An siten ku zmerom kafe je tou met.
Ha, smo skuhali mu ga, mmm, lepo je dišalo,
blo črno je an močno, kukr mora bet.
Ga spil je an reku: “Ah, Bog vas ne mara,
ma sej fino kafe je, an lepo diši.
Ma boljšga je skuhala r’nca tastara.
A, tazga kafeta na svetu več ni.”
Post je objavljen 30.12.2022. u 23:39 sati.