Marketing
Prolivena krv
Stojim kraj omanjeg graba.
Iza mene korito šumskog potoka,
bez vode,
blatno,
i s druge strane šikara,
gusta,
neprohodna.
Preda mnom šuma,
ravna,
prozračna,
i sunce,
diže se među deblima,
zabljeskuje mi lice kad se pomaknem.
Vidim kolege i desno i lijevo,
kako prebacujem težinu s jedne noge na drugu,
njihovi prsluci narančasto provire
pa nestanu.
U daljini
čuju se prvi pucnjevi,
nabrojala sam ih 6 ili 7.
Pseći lavež se približava,
izbacujem sve misli,
osluškujem.
Jedan pas laje u šikari iza mene,
napet kao puška poprima doslovna značenja.
Tu je.
Pitanje hoće li se ukopati u trnju
ili će pokušati proboj.
A onda lom.
Crna masa izbija iz korita.
Kolega prvi puca,
ja druga,
zabljesne me sunce,
i kasno je za drugi pucanj,
ali čujem još jedan kolegin.
Nije otišao daleko,
psi se još dugo motaju ,
laju,
ali mi se ne mičemo sa svojih mjesta,
dok lovnik ne obznani kraj,
takva su pravila.
Vepar, trofejni.
Ali ne moj,
prvi pucanj se broji.
I bolje,
ne moram ga guliti,
ne moram častiti,
ne moram biti u centru pažnje.
A svi znaju da je i moj metak u njemu,
da sam čestitala kolegi,
da curi puška nije ostala zakočena,
da je cura svoj dio odradila.
Poslije u domu vidim da sam dobila menstruaciju.
Post je objavljen 27.12.2022. u 09:15 sati.