Pušem jutros u šalicu kave, a ona umjesto srca pokazuje nulu... i to veliku nulu kakva se svako malo napravi na mom računu. Nisam taj jad htjela ni slikati. Eto što ti je ljubav. Neke traju koliko i račun, a eto što ti je račun - sad ga ima, sad ga nema.
Ima još neka tako slična izreka, ne mogu je se sad sjeeetiti... al' svejedno mi se nekako čini da je ova puno bolja.
Jučer sam bila u kupovini, ispraznila novčanik i sad mi od svega preostaju samo ovako mudre izreke :O
Alzo, ja ne idem često po namirnice, ali kad odem onda radim zalihe za dulje vrijeme, pa drugi put kad na blagajni s nekakvim energetskim napitkom u ruci budete tapkali iza tete s punim kolicima, sjetite se mene... moguće da sam to baš ja :D
A zalihe radim jer svaki moj izlazak iz kuće zahtjeva posebne poludnevne visinske pripreme, pa dok to obavim i izađem van na sat, dva vremena, gotova sam kao da sam istrčala maraton od 1200 kilometara. Ostatak dana, a moguće i još koji iza, ništa više od mene.
Mogu još samo po blogu pametovati :O
(nastavit će se... imam nekakvog posla i ne stignem cijeli post sada napisati, tako da ću ga morati više put u pauzama nadoštukavati. Valjda bu do navečer gotov... a ako ne, nema veze... i tako će biti super zanimljivo k'o indijske sapunice)
Dakle, evo... napisala sam još pola posta, ali je toliko dugačak da sam se prepala kad ću drugi dio stići...
I izgubila sam toliko puno vremena da sam, iako je post imao po(r)uku, shvatila da mi je najpametnije da ne gubim i ostatak, nego da (si) idem nešto pametno (u)raditi, tako da ćete ostati uskraćeni za indijsku sapunicu. Što da vam kažem - tako vam se u grah izgatalo ... više sreće drugi put :))
Post je objavljen 22.12.2022. u 14:21 sati.