Prokletstvo Al Bundyja po kojem naši popuše ako ja gledam (skoro) cijelu utakmicu izgleda da je konačno skinuto.
Možda je bilo vezano na jagodicu malog desnog prsta koju sam danas odribala skupa s mrkvom, zbog čega sam morala na hitnu dva sata prije utakmice.
Dobro da sam našla taj komadić prsta u povrću, inače bi ga možda i pojeli.
Bljak.
Zašto je za dijagnozu bitno da sam rezala mrkvu a ne recimo krompir ili papriku nemojte me pitati.
Jučer muž odlazi na posao i kaže on meni: Ja idem sad, čuvaj se!
Pa reko, ja sam tebi rekla da se čuvaš jer se voziš na posao ali od čega da se ja čuvam kad sam doma?
Onda mi sine da se najviše nezgoda dogadja u kućanstvu, bolje rečeno u kuhinji.
A i muž u isti čas sa mojim ludim mislima promrmlja nešto tipa : pa ti stalno ili se opečeš ili porežeš ili ti nešto padne na nogu.
I eto ti ga na.
(gdje je sada i šta radi Tigana, baš mi palo napamet ovo pišući).
A mačku se rugam da je on bambinito :)
Kako god, sad znamo recept.
Prije slijedeće bitne tekme ribež u ruke, odstrugati malo prsta i medalja nam ne gine.
Ja sam je gledao kroz kapljice kiše
Ona je svjetlo što me vodi kroz noć
Olujnim valovima ona me njiše
Ona je ljubav koja ne može proć'