Marketing
VOJNO I SAMO VOJNO... I NIKAKO DRUGAČIJE...
Lepo se vratiti ''književnim korenima'' - dakako da osećaj ''povratka'' predstavlja i neku vrstu otklona prema nekoj - privremenoj ili rekreativnoj književnosti - kojoj Dajana Diverno povremeno teži iz samo sebi znanih razloga. Pa tako pored okeana njenih krimića i vojnih romana, iznikne neka Grofica Razaski, Markiza de Šampanj ili poneki scenario za crtani film prikazan i kroz bajku.
Ali očito je - uvek se lepo vratiti književnim korenima kao nekoj vrsti autentične književnosti u kojoj smo i navikli da je vidimo, odnosno čitamo. Prosto nekako stilski grubo i konkretno, posebno ukoliko se napravi i svojevrsni osvrt k tome da je ona detinjstvo provela u vreme rata na Balkanu, a mnogi poznanici su joj tada i vraćeni u kovčegu.
Kriminalistička i vojna književnost je najobimnija literarna pustolovina u koju se Dajana upustila i u kojoj nam je prikazala sebe, a da to nije nikakva vrsta opravdanja od bega malograđanskog života i društva kog eventualno razara elektronička pasivnost. Već njena prva dela poput ''Dersalovih Naslednika'', ''Lordsovog Kamena'', ''Vapaj Orhideje'', ''Marokanska Princeza'', ''Komodo'' ili ''Zabranjena ljubav'', ''Fatalne prismotre'' ili ''Sambe do smrti'' prikazuju nam Dajanu Diverno kroz more različitih dobro osmišljenih književnih likova, kojima je kroz radnju literarnog dela zajednička jedna stvar - sve se odvija u velu kriminalističke ili vojne literature. Njen poznanik i recenzent Sredoje Topalović običavao je govoriti - bez obzira koliko je period ratova ostavio neizbrisivog traga u autorici, očito je da je to nešto što je formulisalo nju samu kao jedinstvenog autora dobrih kriminalističkih dela.
Izučavajući čak i različite vojne formacije poput - britanske tajne službe, vojnika u Drugom svetskom ratu, Legije stranaca, Karabinjera, američke vojske i Psi-op i svega ostalog, i povremeno družeći se s nekim specijalcima i legionarima, sama autorica je na taj način upotpunila i sopstvenu psihološku motivaciju da nekom književnom delu pristupi i odradi ga na sebi svojvrstan i zanimljiv način.
A čini nam se da će se i ta tradicija - vojno, striktno vojno i samo vojno - svakako i nastaviti.(posebno jer brojna, vojna, fantastična književna dela uopšte nisu objavljena na engleskom)
Ili kako je to jednom rekla jedna njena tetka za Dajanu Diverno : ''Vojno i samo vojno! I nikako drugačije! ...I ako može obuci maskiranu uniformu i zadeni još jednu zelenu ružu u znak raspoznavanja. Mislim ako te neko nije dobro shvatio....''
Post je objavljen 01.12.2022. u 05:24 sati.