Nekad se prostor vrijeme zaista zgusne. U brdu obaveza, dužnosti, ljubavi, pažnje, brige i skrbi. Poput spužve upija sate u danu. I on odjednom postane prekratak za išta van akutnog i aktualnog.
To je moja trenutna faza.
Prihvaćam. Odrađujem. Reduciram sve šta nije pod moranje. Tako otvaram prostor za one koji su u potrebi. Stavit ih u centar zbivanja. I pružit im šta potrebuju u svakom pogledu.
Ako me na neko vrijeme nema, samo da se zna zašto.