Marketing
Protiv nasilja
Udruženje žrtava nasilja Hajr i ove godine je organiziralo
humanitarno književno veče: "Pokušaj da hodaš u mojim
cipelama" 2.11.2022 na Kolarcu.
Društvo književnika Beograda pozvala je na učešće
Dragana Simić, koordinator kulturnog tima Hajr
I kako je to hodati u njihovim cipelama, prikazao nam je u
uvodnom dijelu Goran Vid Ostojić kroz interaktivnu
umjetničku formu
Književnu večer su otvorili predstavnica iz Ministarstva kulture
i kompozitor i književnik Čedomir Rajičić.
Kroz formu čitanja, besjede, glume, poezije, proze - predstavljali
smo tako, svaki pojedinačni glas, cjelinu i zaokruženost - gdje mi
skupa govorimo priču onih koji šute ili su zauvijek ušutkani.
Zoran Škiljević, predsjednik DKB
Anka Stanojčić, sekretar i moderator DKB
Sladjana Belko, članica UO DKB
Srećko Aleksić, član komisije za prijem u DKB
Miloš Nastić, urednik za poeziju u našem časopisu
Nadica Ilić, članica DKB
Svoj glas su priložili i pjesnici iz Šida
Predstavio nam se složni tim HAJR, koji predvodi Hajrija
Ramadani, osnivač Udruženja žrtava nasilja
Društvo književnika Beograda će i ubuduće podržavati
akcije HAJR-a
Prva od dvije priče koje sam priložila kao svoj glas
protiv nasilja je "Modrica"
Bila je lepa i mlada kad se udala, moja kumica. Na svadbi
je izgledala zanosno. Jedino mi nije bio jasan pokušaj
svekrve da tada bude lepša od mlade. Gde to ima? Mlada
je uvek najlepša na svojoj svadbi, nijedna joj nije ni do kolena,
i ne sme biti...Tu sam već pomislila da nešto neće biti u redu,
da je ta žena morala neki pogrešan pristup da usadi u
glavu svog sina. Neko vreme viđala sam ih srećne, bar
naizgled. Onda su počela šuškanja. Nisam baš sve verovala.
Na jednoj slavi bili su oboje, on je izazvao bes svih prisutnih
žena kad reče da jedva čeka da dobije dete, pa da ga za
kaznu vezuje za radijator! Ne znam šta nas je sprečilo da ga
kolektivno ne istučemo! Verovatno to što na agresiju ne smeš
silom, ako nisi mnogo jači...Jednom je trebalo da dođe kod
mene po medicinskom pitanju, i nije došla. Izvinila se da ne
može...došla je pet dana kasnije, sa pramenom kose preko
levog oka.
"Nova frizura?" zapitah sumnjičavo, i sklonih pramen...iza
njega modrica koja je celo oko prekrivala...
"Ko ti je to uradio? On?"
"Okliznula sam se", reče ona tužno.
"I pala na njegovu šaku? Dete, zapamti zauvek: nije te rodio,
nema pravo ni da te bije! Jednom da digne ruku na tebe,
neoprostivo je!"
"Dizao je više puta..." reče još tužnije, i pokaza modrice po n
ogama, rukama...
"Molim te, mala moja, s njim pazi da nemaš dete, da te ne
vezuje za njega! I odmah reci roditeljima, zatraži njihovu podršku,
i razvedi se! S takvim čovekom ne smeš provesti vek!"
Poslušala me i razvela se. On se kasnije ponovo oženio,
ne želim ni da pitam kako ona druga prolazi. Kumica više ni
u jednog muškarca nije stekla poverenje.
Ožiljke niko ne može da izleči.
Post je objavljen 08.11.2022. u 05:00 sati.