Marketing
Kokošinjac s pogledom
Foto: Otočka
Stari i mama u Vali. Već dobrano domoroci. Bez struje, vode, ceste. Zazivanje kiše skoro ko obred. Da napuni gustirnu. Mali frižider na plin. Prepoznatljiv miris petrolejke za noć.
Mama ko zmajica. Nosi blokete. Pomaže u gradnji. Ide u ribe. Vesla. Diže parangal. Kuha za 20 kad je nalivanje terace. Kuha za 30 kad se skupi šira obitelj. Jer se uvik za sve feštavalo u Valu. Čiji god rođendan bio. Koji god praznik bio. Znalo se. Mama ko kapo od svega.
Odlučila ona kupit pet koka nesilica. Svakoj dala ime. Nosile su te koke zlatna jaja. Jer im je davala ostatke hrane. Ali i kuhala male bodeče iz mriža popuna. Koje nisu jeli. Jer su bili razmaženi na oboritu ribu. Kao i ja. Tako me naučilo. Pa im dodavala u jelo maslinovo. Pa doručak. Pa ručak. Pa večera. Za međuobrok su kljucale po izboru. Jer su bile slobodne. Samo noćile u kućici. Kućici s pogledom. Valjda su im zato jaja bila ko dragulji. Rekoh, jaja po zlato.
Koke nosile i nanosile. Mama ih skupljala. Ukrcavala u trajekt. Ja dočekivala. Djeca jela. I tako, dugo, dugo. Dok nisu prestale nosit.
Onda je rekla. Sad ću ih "sredit." Pa će dica imat lipo domaće.
Ja se žestoko pobunila. To nije pošteno. Godinama ti donose i obilato daruju. Sad, kad su za penziju, ti ćeš ih ubit. Par dana mog godišnjeg pretvorio se u žestoku raspravu zašto da, zašto ne. Na kraju sam pretužna rekla, tako bi onda trebalo tebe i tatu. Kad budete stari. I kad ne budete više plodonosni. Znala sam da sam im "čudna." Da ne jedem meso. Da bi ko Noa sagradila arku i u nju potrpala sve životinje svijeta. Da sam s ulice svega i svačega živoga donosila doma. Hranila, udomljavala, oživljavala. Ali, ovo im je bilo neshvatljivo.
Mjesec dana kasnije stigao je trajektom paket iz Vale. Dočekala ga. Smrznute lignje, sipe, hobotnice. Fete gofa, zubaca, kirnje. I više komada četvorina koke.
I cedulja ispisana maminom rukom. "Ti jedi šta i kako oćeš. Punoljetna si. A unuke nek same odluče kad budu na to spremne. I kad odrastu. Voli vas svih mama, baka i punica."
Preispitivala sam puno puta koliko sam licemjerna. Ne jedem meso. Jedem ribu. Licemjerna sam. Prihvaćam.
Ovaj post je za tebe, mama.
Zbog Starog ne mogu na otok. Upalit ti svijeću. Stavit cvijet.
Znajući te, draže ti je ovo i ovako. Pogotovo kad priznajem krivnju.:-)
Nisi bila od klanjanja mramoru. Na tebe sam. I još puno stvari sam na tebe. Nadam se da vidiš. Gledaš. I da se smješkaš. Žao mi do neba da ne pjevam ko ti.
Mami, volim te. I naravno da ono nisam mislila zaozbiljno.
Post je objavljen 02.11.2022. u 14:53 sati.